Љубавна прича у Саленту

Лече – У добром се друштву нашао наш глумац Небојша Глоговац ових дана на апулијском полуострву Саленто, на југу, на италијанској „штикли” где је смештен и град Лече – домаћин и организатор 18. Фестивала европског филма.

 Пољска и америчка редитељка Агњешка Холанд, турски сценариста и редитељ Нури Билге Џејлан, британски редитељ Стивен Фрирс, италијанска глумица Изабела Ферари и легендарни комичар Карло Кроколо који је управо примио „Златно маслиново дрво” за животно дело, само су неки од европских филмских стваралаца којима се ове године у Лечеу одаје почаст. Глоговац је синоћ био почаствован веома топлим дочеком и испраћајем публике што је са занимањем пратила хрватско-чешко-словеначки филм „Устав Републике Хрватске” Рајка Грлића (у конкуренцији за награде), у којем је српски глумац маестрално одиграо комплексну главну улогу. Улогу усташког сина и хомосексуалца, професора историје Вјекослава Краља, крајњег десничара што дању децу учи о „45 година великосрпског, комунистичког терора”, а ноћу облачи женске хаљине и као крајње женствена и грациозна Катарина болно тугује над смрћу своје највеће љубави.

 И док је прошлог октобра, после београдске премијере овог хуманистичког, чак љубавног филма који казује и о политичкој трансвестији, сва медијска пажња била усмерена на Рајка Грлића и Анта Томића, који су према Томићевој књизи заједно и написали сценарио, Глоговац и његови глумачки партнери (Ксенија Маринковић, Дејан Аћимовић и Божидар Смиљанић) нису толико држани по страни, колико су сами били медијски дискретни. Фестивал европског филма у Лечеу, на којем је и једини филмски стваралац из Србије, била је згодна прилика да се уз чај испред мултиплекса „Масимо”, док је чекао на разговор са гледаоцима, међу којима је била и Агњешка Холанд, поприча са Глоговцем како је и зашто је баш њему припала улога „и усташе и хомосексуалца” у хрватском филму.

Руку на срце, ту неке велике тајне и нема. Негде јесенас, у интервјуу за „Политику”, Рајко Грлић је појаснио да је за улогу Вјекослава Краља трагао за адекватним глумцем чак годину дана и да је још током пробног снимања са Глоговцем било и више него јасно да је он то – прави глумац за ову улогу. – Глоговац је по свему био сушта супротност ономе што лик Вјекослава јесте, права контраподела, али је имао и снагу и мекоћу потребну за тај лик – коментарисао је тада Грлић. Из глумчевог угла поглед на то што се у физичком смислу може звати сушта супротност лику изгледа овако:

– То је лепота мог посла, да могу и да имам прилику да се преобратим у неког другог. Први део тог посла је да разумем неког другог. Немају сви људи ту прилику да се баве другима док раде своје послове, као што то моје колеге и ја имамо у нашем послу, у којем постоји и тај веома хумани моменат који нам помаже да разумемо и свет око себе, уколико разумемо људе другачије од нас.

Глоговац каже да се у градњи лика Вјекослава Краља није служио никаквим пресликавањима из стварног живота. – Није постојао никакав узор у томе, све је то дошло као плод сценарија и мојег маштања над сценаријем и касније разговора са Рајком Грлићем и Томићем о томе шта очекујемо од оваквог лика и колико је он као човек феминизиран или није, и како предочити све те слојеве које у овом прилично контрадикторном лику постоје. Јер, он је с једне стране способан чак и на неку врсту милитантне мржње према другима (Србима), а с друге стране и сам је због сексуалног опредељења изложен мржњи других и изопштавању из околине – каже глумац.

 На питање о умећу трансформације да се у истом лику преко дана буде ригидан мушкарац који историју и стварност тумачи са својих десничарских идеолошких позиција, а преко ноћи грациозна и сензуална жена, Глоговац одговара:

– Не може увек све да се објасни, глума је и ствар инстинкта и доживљавања осећаја који се створи када обучеш женску хаљину и много чега другог. Јако сам се чувао било које врсте претеривања, како Вјекослава као феминизираног, тако и погрешне жене у њему. Трудио сам се да својом игром постигнем и оно фино, танано узбуђење које се ствара у Вјекославу када код њега долази до промене поларитета. Није у свему томе било неких посебних припрема, јер свако од нас има и свог оца и своју мајку у себи и свако од нас има и мушку и женску страну личности, само је питање на који је начин то код људи изражено и колико се инкорпорирало у нечију психологију. Код Вјекослава је то очигледно померено на једну страну. Мени је био важан циљ да ништа не побегне у карикатуру. Зато сам био веома пажљив у стварању лика који је с једне стране геј и се труди да се то не види, а с друге стране жена која се труди да се то види.

 Без икакве сумње, овакву врсту глумачке комплексности и изазовности улоге Небојша Глоговац до филма „Устав Републике Хрватске” није имао. Било је до сада тешких улога, каже, али „толиког нивоа и толиког померања од себе до сада нисам имао”.

Овако комплексна улога није му припала, већ му се допала те ју је изабрао. То се, каже Глоговац, по слојевитости лика, по томе шта све ту има да се игра и колико је ту његовог посла и занимљивог истраживања зове „глумачка комадина”. Огроман глумачки колач, какав се ретко нуди у каријери. Препознали су то синоћ и италијански гледаоци. Стрпљиво су чекали на Глоговчеве аутограме. Искреним честиткама глумцу придружила се и Агњешка Холанд.