Ljubavna priča u Salentu

Leče – U dobrom se društvu našao naš glumac Nebojša Glogovac ovih dana na apulijskom poluostrvu Salento, na jugu, na italijanskoj „štikli” gde je smešten i grad Leče – domaćin i organizator 18. Festivala evropskog filma.

 Poljska i američka rediteljka Agnješka Holand, turski scenarista i reditelj Nuri Bilge Džejlan, britanski reditelj Stiven Frirs, italijanska glumica Izabela Ferari i legendarni komičar Karlo Krokolo koji je upravo primio „Zlatno maslinovo drvo” za životno delo, samo su neki od evropskih filmskih stvaralaca kojima se ove godine u Lečeu odaje počast. Glogovac je sinoć bio počastvovan veoma toplim dočekom i ispraćajem publike što je sa zanimanjem pratila hrvatsko-češko-slovenački film „Ustav Republike Hrvatske” Rajka Grlića (u konkurenciji za nagrade), u kojem je srpski glumac maestralno odigrao kompleksnu glavnu ulogu. Ulogu ustaškog sina i homoseksualca, profesora istorije Vjekoslava Kralja, krajnjeg desničara što danju decu uči o „45 godina velikosrpskog, komunističkog terora”, a noću oblači ženske haljine i kao krajnje ženstvena i graciozna Katarina bolno tuguje nad smrću svoje najveće ljubavi.

 I dok je prošlog oktobra, posle beogradske premijere ovog humanističkog, čak ljubavnog filma koji kazuje i o političkoj transvestiji, sva medijska pažnja bila usmerena na Rajka Grlića i Anta Tomića, koji su prema Tomićevoj knjizi zajedno i napisali scenario, Glogovac i njegovi glumački partneri (Ksenija Marinković, Dejan Aćimović i Božidar Smiljanić) nisu toliko držani po strani, koliko su sami bili medijski diskretni. Festival evropskog filma u Lečeu, na kojem je i jedini filmski stvaralac iz Srbije, bila je zgodna prilika da se uz čaj ispred multipleksa „Masimo”, dok je čekao na razgovor sa gledaocima, među kojima je bila i Agnješka Holand, popriča sa Glogovcem kako je i zašto je baš njemu pripala uloga „i ustaše i homoseksualca” u hrvatskom filmu.

Ruku na srce, tu neke velike tajne i nema. Negde jesenas, u intervjuu za „Politiku”, Rajko Grlić je pojasnio da je za ulogu Vjekoslava Kralja tragao za adekvatnim glumcem čak godinu dana i da je još tokom probnog snimanja sa Glogovcem bilo i više nego jasno da je on to – pravi glumac za ovu ulogu. – Glogovac je po svemu bio sušta suprotnost onome što lik Vjekoslava jeste, prava kontrapodela, ali je imao i snagu i mekoću potrebnu za taj lik – komentarisao je tada Grlić. Iz glumčevog ugla pogled na to što se u fizičkom smislu može zvati sušta suprotnost liku izgleda ovako:

– To je lepota mog posla, da mogu i da imam priliku da se preobratim u nekog drugog. Prvi deo tog posla je da razumem nekog drugog. Nemaju svi ljudi tu priliku da se bave drugima dok rade svoje poslove, kao što to moje kolege i ja imamo u našem poslu, u kojem postoji i taj veoma humani momenat koji nam pomaže da razumemo i svet oko sebe, ukoliko razumemo ljude drugačije od nas.

Glogovac kaže da se u gradnji lika Vjekoslava Kralja nije služio nikakvim preslikavanjima iz stvarnog života. – Nije postojao nikakav uzor u tome, sve je to došlo kao plod scenarija i mojeg maštanja nad scenarijem i kasnije razgovora sa Rajkom Grlićem i Tomićem o tome šta očekujemo od ovakvog lika i koliko je on kao čovek feminiziran ili nije, i kako predočiti sve te slojeve koje u ovom prilično kontradiktornom liku postoje. Jer, on je s jedne strane sposoban čak i na neku vrstu militantne mržnje prema drugima (Srbima), a s druge strane i sam je zbog seksualnog opredeljenja izložen mržnji drugih i izopštavanju iz okoline – kaže glumac.

 Na pitanje o umeću transformacije da se u istom liku preko dana bude rigidan muškarac koji istoriju i stvarnost tumači sa svojih desničarskih ideoloških pozicija, a preko noći graciozna i senzualna žena, Glogovac odgovara:

– Ne može uvek sve da se objasni, gluma je i stvar instinkta i doživljavanja osećaja koji se stvori kada obučeš žensku haljinu i mnogo čega drugog. Jako sam se čuvao bilo koje vrste preterivanja, kako Vjekoslava kao feminiziranog, tako i pogrešne žene u njemu. Trudio sam se da svojom igrom postignem i ono fino, tanano uzbuđenje koje se stvara u Vjekoslavu kada kod njega dolazi do promene polariteta. Nije u svemu tome bilo nekih posebnih priprema, jer svako od nas ima i svog oca i svoju majku u sebi i svako od nas ima i mušku i žensku stranu ličnosti, samo je pitanje na koji je način to kod ljudi izraženo i koliko se inkorporiralo u nečiju psihologiju. Kod Vjekoslava je to očigledno pomereno na jednu stranu. Meni je bio važan cilj da ništa ne pobegne u karikaturu. Zato sam bio veoma pažljiv u stvaranju lika koji je s jedne strane gej i se trudi da se to ne vidi, a s druge strane žena koja se trudi da se to vidi.

 Bez ikakve sumnje, ovakvu vrstu glumačke kompleksnosti i izazovnosti uloge Nebojša Glogovac do filma „Ustav Republike Hrvatske” nije imao. Bilo je do sada teških uloga, kaže, ali „tolikog nivoa i tolikog pomeranja od sebe do sada nisam imao”.

Ovako kompleksna uloga nije mu pripala, već mu se dopala te ju je izabrao. To se, kaže Glogovac, po slojevitosti lika, po tome šta sve tu ima da se igra i koliko je tu njegovog posla i zanimljivog istraživanja zove „glumačka komadina”. Ogroman glumački kolač, kakav se retko nudi u karijeri. Prepoznali su to sinoć i italijanski gledaoci. Strpljivo su čekali na Glogovčeve autograme. Iskrenim čestitkama glumcu pridružila se i Agnješka Holand.