Немачки десничари све слабији

На недавно одржаним покрајинским изборима у маленој покрајини Сар, ова антиимигрантска десничарска странка освојила је 6,2 одсто гласова, иако је раније ту бележила подршку око 11 одсто бирача.

У последњих неколико месеци популарност АфД-а је у слободном паду, а прошлогодишња освајања двоцифрених постотака гласова на покрајинским изборима, углавном на истоку Немачке, сада се чине као непоновљиви.

Крајем прошле године било је назнака да ће на националном нивоу на овогодишњим савезним парламентарних изборима освојити можда и сваки пети глас, али недавна три посебна истраживања јавног мњења указују на то да АфД ужива тек једноцифрени проценат подршке.

Према резултатима једног испитивања, за АфД би сада гласало тек седам одсто Немаца, док јој преостале две анкете прогнозирају осам, односно девет одсто бирача.

Владајуће странке су са смешком дочекале ову вест, а лидер баварских демохришћана Хорст Зехофер је пожурио да устврди да се „може догодити да АфД не успе да уђе у немачки Бундестаг”, чему се понадао и шеф посланичке групе социјалдемократа у Бундестагу Томас Оперман.

Иако су ово још преурањени закључци, први човек института за истраживање јавног мњења Форза Манфред Гилнер каже да он ипак „не би одбацио могућност” да АфД не успе да прескочи изборни праг од пет одсто.

„Уколико не освоје довољно гласова, они ће постепено испасти из покрајинских парламената и нестати”, рекао је за локалне медије Гилнер, истичући да је то била судбина различитих немачких крајње десничарских странака, од НПД у шездесетим годинама до Републиканаца у осамдесетим, чији је успех првих година шокирао, али су они брзо изгубили значај и подршку.

Према Гилнеровим речима, слаб резултат у Сару „није у потпуности био шок”, јер су и сондаже јавног мњења показивале пад популарности ове странке, која је прошле године освајала подршку незадовољних бирача, пре свега оштром критиком владине политике према избеглицама. Будући да се у међувремену мигрантска политика владе Меркелове поприлично променила, а у Немачку месечно стиже тек неколико хиљада људи који траже азил, водећи политичари су у протекла два месеца успели да фокус кампање баце на социјална питања и економију. Према оцени Гилнера, све док је избегличка криза била у вестима, то је био магнет за АфД, али тога сада нема.

„Друго, унутарпартијски сукоби од националног до покрајинских нивоа су бираче отерале од њих. То смо већ раније видели. Радикалне десничарске странке се цепају изнутра“, истиче Гилнер и додаје да они који су из протеста гласали за АфД сада почињу да се окрећу и новооснаженим социјалдемократама (СПД) Мартина Шулца, те да је АфД тако између један и 1,5 одсто гласача.

И док копредседник АфД-а Јерг Мојтен уверава да не постоји тренд опадајуће популарности и да је резултат у Сару резултат специфичних услова у овој маленој покрајини, медији откривају да унутрашње борбе изнутра раздиру ову странку. Не само што постоје велике борба за власт у странци већ се странка практично поделила на „умерењаке” и „екстремисте”.

То се десило када су копредседница АфД-а Фрауке Петри и више од две трећине руководства покренули процедуру избацивања из партије истакнутог функционера Бјерна Хекеа због говора у којем је рекао да Немачка мора да направи заокрет од 180 степени када је у питању сећање и признавање нацистичке прошлости, као и да је споменик у Берлину посвећен милионима јеврејских жртава Холокауста „споменик срама”. Ове Хекеове речи изазвале су бурне реакције, а Петријева његовим избацивањем покушава да увери јавност да АфД није странка која баштини неонацистичке и радикалне идеје.

Међутим, други копредседник Мојтен је стао у одбрану Хекеа тако да се сада води борба коју би Петријева могла да изгуби.

„Ни политика, нити АфД, нису ствар без којих ја не могу”, рекла је она за берлински „Тагесшпигл“, додајући да није лоше с времена на време променити сопствени живот. „Тако ја то видим после више од четири године у АфД-у, времену које је захтевало огромну количину енергије и које ме је натерало да кажем збогом нормалном животу.”

Уколико заиста напусти странку, то би могло да АфД дефинитивно остави испред врата Бундестага, будући да би конкуренти Петријеве тешко могли да представљају АфД као странку „умивене деснице” а не њене радикалне верзије.