Nemački desničari sve slabiji

Na nedavno održanim pokrajinskim izborima u malenoj pokrajini Sar, ova antiimigrantska desničarska stranka osvojila je 6,2 odsto glasova, iako je ranije tu beležila podršku oko 11 odsto birača.

U poslednjih nekoliko meseci popularnost AfD-a je u slobodnom padu, a prošlogodišnja osvajanja dvocifrenih postotaka glasova na pokrajinskim izborima, uglavnom na istoku Nemačke, sada se čine kao neponovljivi.

Krajem prošle godine bilo je naznaka da će na nacionalnom nivou na ovogodišnjim saveznim parlamentarnih izborima osvojiti možda i svaki peti glas, ali nedavna tri posebna istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da AfD uživa tek jednocifreni procenat podrške.

Prema rezultatima jednog ispitivanja, za AfD bi sada glasalo tek sedam odsto Nemaca, dok joj preostale dve ankete prognoziraju osam, odnosno devet odsto birača.

Vladajuće stranke su sa smeškom dočekale ovu vest, a lider bavarskih demohrišćana Horst Zehofer je požurio da ustvrdi da se „može dogoditi da AfD ne uspe da uđe u nemački Bundestag”, čemu se ponadao i šef poslaničke grupe socijaldemokrata u Bundestagu Tomas Operman.

Iako su ovo još preuranjeni zaključci, prvi čovek instituta za istraživanje javnog mnjenja Forza Manfred Gilner kaže da on ipak „ne bi odbacio mogućnost” da AfD ne uspe da preskoči izborni prag od pet odsto.

„Ukoliko ne osvoje dovoljno glasova, oni će postepeno ispasti iz pokrajinskih parlamenata i nestati”, rekao je za lokalne medije Gilner, ističući da je to bila sudbina različitih nemačkih krajnje desničarskih stranaka, od NPD u šezdesetim godinama do Republikanaca u osamdesetim, čiji je uspeh prvih godina šokirao, ali su oni brzo izgubili značaj i podršku.

Prema Gilnerovim rečima, slab rezultat u Saru „nije u potpunosti bio šok”, jer su i sondaže javnog mnjenja pokazivale pad popularnosti ove stranke, koja je prošle godine osvajala podršku nezadovoljnih birača, pre svega oštrom kritikom vladine politike prema izbeglicama. Budući da se u međuvremenu migrantska politika vlade Merkelove poprilično promenila, a u Nemačku mesečno stiže tek nekoliko hiljada ljudi koji traže azil, vodeći političari su u protekla dva meseca uspeli da fokus kampanje bace na socijalna pitanja i ekonomiju. Prema oceni Gilnera, sve dok je izbeglička kriza bila u vestima, to je bio magnet za AfD, ali toga sada nema.

„Drugo, unutarpartijski sukobi od nacionalnog do pokrajinskih nivoa su birače oterale od njih. To smo već ranije videli. Radikalne desničarske stranke se cepaju iznutra“, ističe Gilner i dodaje da oni koji su iz protesta glasali za AfD sada počinju da se okreću i novoosnaženim socijaldemokratama (SPD) Martina Šulca, te da je AfD tako između jedan i 1,5 odsto glasača.

I dok kopredsednik AfD-a Jerg Mojten uverava da ne postoji trend opadajuće popularnosti i da je rezultat u Saru rezultat specifičnih uslova u ovoj malenoj pokrajini, mediji otkrivaju da unutrašnje borbe iznutra razdiru ovu stranku. Ne samo što postoje velike borba za vlast u stranci već se stranka praktično podelila na „umerenjake” i „ekstremiste”.

To se desilo kada su kopredsednica AfD-a Frauke Petri i više od dve trećine rukovodstva pokrenuli proceduru izbacivanja iz partije istaknutog funkcionera Bjerna Hekea zbog govora u kojem je rekao da Nemačka mora da napravi zaokret od 180 stepeni kada je u pitanju sećanje i priznavanje nacističke prošlosti, kao i da je spomenik u Berlinu posvećen milionima jevrejskih žrtava Holokausta „spomenik srama”. Ove Hekeove reči izazvale su burne reakcije, a Petrijeva njegovim izbacivanjem pokušava da uveri javnost da AfD nije stranka koja baštini neonacističke i radikalne ideje.

Međutim, drugi kopredsednik Mojten je stao u odbranu Hekea tako da se sada vodi borba koju bi Petrijeva mogla da izgubi.

„Ni politika, niti AfD, nisu stvar bez kojih ja ne mogu”, rekla je ona za berlinski „Tagesšpigl“, dodajući da nije loše s vremena na vreme promeniti sopstveni život. „Tako ja to vidim posle više od četiri godine u AfD-u, vremenu koje je zahtevalo ogromnu količinu energije i koje me je nateralo da kažem zbogom normalnom životu.”

Ukoliko zaista napusti stranku, to bi moglo da AfD definitivno ostavi ispred vrata Bundestaga, budući da bi konkurenti Petrijeve teško mogli da predstavljaju AfD kao stranku „umivene desnice” a ne njene radikalne verzije.