ЕУ чека избор Србије

Србији би, ако се испуне сви услови, и пре избора могло да буде понуђено потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, оценио је Јацек Сарјуш-Волски, председник Спољнополитичког одбора Европског парламента. Према његовим речима, због тога ће бити организован састанак европских и српских званичника у Европском парламенту, али и састанак са посланицима у холандском парламенту.

У разговору за „Политику” пољски дипломата, који се у току посете Београду састао са неколико српских званичника, каже да су сви његови саговорници изразили приврженост наставку европских интеграција Србије.

– Порука коју носим у Брисел је јака посвећеност ваших политичара да будућност Србије лежи у Европи, што је у најбољем интересу српског народа, у смислу безбедности и просперитета, али и у складу са њеном припадношћу европској цивилизацији и култури. Приметио сам разлике на страни Милоша Алигрудића из ДСС, који сматра да постоје контрадикције око потписивања већ парафираног ССП и проблема Косова. Али, ове контрадикције сам чуо само од једног од мојих саговорника.

Али то је посланик из премијерове странке.

Знам, али моја порука је да ЕУ чека Србију и да нуди перспективу придруживања и чланства. Желимо да радимо ка визној либерализацији, отворимо могућност студентима из Србије да студирају на европским универзитетима... ЕУ ће се уздржати од било каквог уплитања у демократски процес у Србији. Она само нуди а не инсистира. Сачекаћемо да видимо политику нове владе.

За ЕУ званичнике Косово је јединствен случај. Али, зашто Абхазија и Јужна Осетија нису?

– ЕУ нема став о признавању Косова, већ је то ствар појединачних држава. Неке чланице су признале Косово, а неке нису, а имамо исти став о мисији Еулекс јер то ни на који начин није вид признавања Косова. Желимо да убрзамо процес приближавања Србије ЕУ, како не би била талац проблема Косова, каква год била интерпретација тог питања. Требало би да гледамо напред. Наравно, можемо да организујемо академску расправу о томе да ли је то суи генерис случај или о примату два принципа повеље УН, територијалном интегритету и самоопредељењу. Све то неће решити наш проблем. Проблем за Србију је да ли ће бити посвећена или не, европској перспективи данашњих житеља, као и синова и ћерки у будућности.

За ЕУ званичнике најгори сценарио би био ако би Србија окренула леђа ЕУ и изабрала националистичку владу. Да ли ЕУ има стратегију уколико радикали са појединим партнерима направе нову владу?

– Сваки избор српског народа биће поштован зато што ЕУ има основно поштовање према демократији. Друго, имамо пожељни сценарио и непожељни сценарио. Пожељни сценарио је придруживање а потом чланство, а непожељни представљају најбољи могући суседски односи што значи да би Србија била пријатељски сусед као што су то Молдавија, Јерменија и други који не желе или нису подесни за чланство у ЕУ. У том случају, Србија би била енклава окружена чланицама ЕУ. Да, постоје околности које бисмо желели да избегнемо, односно да се не догоде, али имамо пуно поштовање према одлукама српске демократије.

У нашој јавности се често намеће питање да ли ће један од услова за Србију, када буде на самом прагу да постане пуноправни члан ЕУ, бити њено признање независности Косова?

– Услови за улазак су исти за све земље. То су парламентарна демократија, поштовање људских права, права мањина, функционална тржишна економија, способност да се примене аки комунитер, као и посвећеност политичкој, економској и монетарној интеграцији. Иста врста услова је постављена свима и не постоји посебни третман према Србији или неком другом. То је вероватно одговор.

И јесте и није. Актуелне чланице ЕУ одлучују о пуноправном чланству неког кандидата, тако да би нека држава могла то да постави као услов.

– Једино поређење које могу да изведем, а ви из тога можете да изведете ваш закључак јесте када је у току преговора са Турском један од услова, захтеван од једне државе чланице, био у вези са тим што Турска признаје један ентитет али не као саставни део државе чланице. То би могло да буде поређење или нека врсте препоруке за ваше питање, али је оно превише хипотетичко. Желим да додам да разумем трауму Србије. Европска порука је да она није једина земља чија се културна баштина налази изван њених граница. Једини одговор на то су Европа без граница и европске интеграције.