Црни хлеб није црн због боје
Зрењанин – Црном хлебу расте популарност. Док се некад по боји хлеба који конзумирају потрошачи препознавао њихов социјални статус – онај црни био је јефтинији, па га је јела сиротиња, а бели је доспевао на трпезе имућнијих, данас се све више тражи ова намирница тамније боје, пошто је проглашена здравом храном.
Мада га лекари много не препоручују, хлеб било које врсте, у поређењу са стањем у западним и развијеним државама где му је смањена потрошња, код нас је још веома присутан у исхрани.
Стручњаци фирме која је са својих осам погона и дневном продукцијом од 300.000 векни лидер у пекарској индустрији Србије и која је закупила погоне некадашњег житомлинског гиганта заглављеног у транзицији, а који се звао „Житопродукт”, међутим, истичу да се убрзано окрећемо црном хлебу, пошто се тврди да је он далеко здравији. Али суштина није у боји хлеба, већ у структури брашна од којег се он меси, а онда и пече. Како нам објашњавају, начин на који се то зрно обрађује умногоме одређује колико ће хранљив и квалитетан бити хлеб на нашим трпезама.
Данас на тржишту постоје бројне врсте хлеба које се производе од различитих типова брашна. Највећи проценат заузима најприступачнији, али и најнездравији бели хлеб, иако у последње време на одабир ове намирнице све чешће утиче управо његово нутритивно богатство.
Ослушкујући потребе тржишта, пекари данас у својим тестима све више користе црно брашно типа 1100, али је прави црни хлеб, који се прави од тог брашна, још реткост на тржишту.
Пошто се нагла потражња црног хлеба све више злоупотребљава тако што се нуди заиста црн производ, али не због структуре, већ због адитива који утичу на боју, зрењанински пекари објашњавају како се прави оригинални производ са траженим својствима.
Многи пекари прибегавају такозваним специјалним хлебовима, који се тако називају да би постигли вишу цену, слични су правом црном хлебу само по боји, али су далеко лошијег квалитета
Користи се брашно добијено млевењем највећег дела зрна пшенице, поменути тип 1100, и оно је само за нијансу тамније од белог брашна, па је често тешко на први поглед уочити разлику.
Та разлика је још мања кад говоримо о готовом хлебу на полици. Али, прави црни хлеб има специфичну арому и свежину, већи садржај протеина, масти и минерала, а оно због чега се посебно издваја од осталих врста јесте садржај биљних влакана.
Зато се намирнице од сто одсто црног брашна користе у превенцији гојазности, кардиоваскуларних болести и многих поремећаја који се јављају као последица неправилне исхране.
Ипак, нема сваки тамни хлеб на пекарским полицама та својства. Многи пекари прибегавају такозваним специјалним хлебовима, који се тако називају да би постигли вишу цену, а слични су правом црном хлебу само по боји, али су далеко лошијег квалитета.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
