Још непознати узроци пада супергалеба
Док војна комисија која истражује техничке узроке удеса авиона Г-4 „супергалеб”, који се у петак око 10.30 часова срушио на подручју села Слатина код Шапца, при чему су погинули пилоти потпуковник Ненад Ћулибрк и капетан Дејан Пандуровић, не заврши свој рад – о разлозима због којих је дошло до ове трагедије може само да се нагађа.
Пошто постоји снимак који је неко од мештана направио мобилним телефоном, на којем се види да се авион летећи на релативно малој висини изненада окреће на десни бок, губи висину и неколико секунди касније удара у земљу, може се претпоставити да би неки технички проблем могао бити узрок несреће.
Осим тога, постоји и сведочење једног грађанина који је рекао да је, после бучног налета авиона, одједном „нестао звук”. Иако би се на основу ових података могло закључити да је дошло до квара на командама или мотору, таква процена би свакако била преурањена док се не сагледају све чињенице.
Питање које се намеће јесте зашто се пилоти нису катапултирали. Имајући у виду укупан број удеса у војном ваздухопловству у Србији и свету, пилоти су скоро увек успевали да се спасу катапултирањем, односно напуштањем неисправног авиона употребом избацивог седишта и падобрана.
Када војни пилоти настрадају у удесу често се може чути објашњење да су хтели да спасу авион или да спрече да његова олупина некога усмрти на земљи или да нанесе велику штету. Међутим, у овом случају могуће је да се то заиста догодило.
Наиме, Ћулибрк и Пандуровић су летели над насељеним подручјем прилично ниско, тако да је постојала реална могућност да авион при паду повреди некога на земљи. Уосталом, и пао је у непосредној близини једне куће. Стога се може претпоставити да су тих неколико секунди покушали да успоставе контролу над авионом или да га бар усмере што даље од кућа.
С друге стране, све се одиграло тако брзо да није било времена за било каква промишљања што би било могуће да је до квара дошло на већој висини. Да су обојица имала проблем с активирањем избацивих седишта практично је само теоријски могуће.
Иначе, авион Г-4 је, као и „орао”, опремљен британским избацивим седиштем „Мартин Бејкер” које је приликом више удеса успешно активирано. Тако је било приликом пада „орла” у Гружанско језеро 2010. године где га је усмерио пилот Слободан Јоцић, након што није могао да слети због квара стајног трапа, а пре него што се катапултирао. Пилот Томас Јаник успешно је активирао избациво седиште након тешког квара на „орлу” који се срушио код Баранде 2008. године.
Било је таквих примера још, али су сва искакања падобраном извршена на већим висинама. Ипак, пилот може да се безбедно катапултира не само на малој висини, већ и на земљи, на аеродрому.
Наиме, савремена избацива седишта имају карактеристике „нула-нула” (висина нула метара, брзина нула километара на сат), односно могу да се употребе на земљи, на пример у случају изненадног великог пожара на авиону уочи полетања или при опасном излетању с писте приликом слетања.
Међутим, безбедно катапултирање на малим висинама је ризично јер зависи од положаја авиона. Пилот Раде Ранђеловић, који је настрадао у удесу „мига 29” на Батајници 2009. године, увежбавајући наступ на аеромитингу, тренутак пре удара авиона о тло успео је да активира избациво седиште, али се то десило под таквим углом да се падобран није отворио.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
