Još nepoznati uzroci pada supergaleba

Osim toga, postoji i svedočenje jednog građanina koji je rekao da je, posle bučnog naleta aviona, odjednom „nestao zvuk”. Iako bi se na osnovu ovih podataka moglo zaključiti da je došlo do kvara na komandama ili motoru, takva procena bi svakako bila preuranjena dok se ne sagledaju sve činjenice.

Pitanje koje se nameće jeste zašto se piloti nisu katapultirali. Imajući u vidu ukupan broj udesa u vojnom vazduhoplovstvu u Srbiji i svetu, piloti su skoro uvek uspevali da se spasu katapultiranjem, odnosno napuštanjem neispravnog aviona upotrebom izbacivog sedišta i padobrana.

Kada vojni piloti nastradaju u udesu često se može čuti objašnjenje da su hteli da spasu avion ili da spreče da njegova olupina nekoga usmrti na zemlji ili da nanese veliku štetu. Međutim, u ovom slučaju moguće je da se to zaista dogodilo.

Naime, Ćulibrk i Pandurović su leteli nad naseljenim područjem prilično nisko, tako da je postojala realna mogućnost da avion pri padu povredi nekoga na zemlji. Uostalom, i pao je u neposrednoj blizini jedne kuće. Stoga se može pretpostaviti da su tih nekoliko sekundi pokušali da uspostave kontrolu nad avionom ili da ga bar usmere što dalje od kuća.

S druge strane, sve se odigralo tako brzo da nije bilo vremena za bilo kakva promišljanja što bi bilo moguće da je do kvara došlo na većoj visini. Da su obojica imala problem s aktiviranjem izbacivih sedišta praktično je samo teorijski moguće.

Inače, avion G-4 je, kao i „orao”, opremljen britanskim izbacivim sedištem „Martin Bejker” koje je prilikom više udesa uspešno aktivirano. Tako je bilo prilikom pada „orla” u Gružansko jezero 2010. godine gde ga je usmerio pilot Slobodan Jocić, nakon što nije mogao da sleti zbog kvara stajnog trapa, a pre nego što se katapultirao. Pilot Tomas Janik uspešno je aktivirao izbacivo sedište nakon teškog kvara na „orlu” koji se srušio kod Barande 2008. godine.

Bilo je takvih primera još, ali su sva iskakanja padobranom izvršena na većim visinama. Ipak, pilot može da se bezbedno katapultira ne samo na maloj visini, već i na zemlji, na aerodromu.

Naime, savremena izbaciva sedišta imaju karakteristike „nula-nula” (visina nula metara, brzina nula kilometara na sat), odnosno mogu da se upotrebe na zemlji, na primer u slučaju iznenadnog velikog požara na avionu uoči poletanja ili pri opasnom izletanju s piste prilikom sletanja.

Međutim, bezbedno katapultiranje na malim visinama je rizično jer zavisi od položaja aviona. Pilot Rade Ranđelović, koji je nastradao u udesu „miga 29” na Batajnici 2009. godine, uvežbavajući nastup na aeromitingu, trenutak pre udara aviona o tlo uspeo je da aktivira izbacivo sedište, ali se to desilo pod takvim uglom da se padobran nije otvorio.