ДВ: Да ли Американци понављају историјске грешке?

БЕРЛИН – Војни напад САД на Сирију догодио се тачно на стоту годишњицу уласка Америке у Први светски рат, констатује Дојче веле (ДВ) уз питање да ли у томе постоје историјске паралеле.

Историчар Ендрју Баћевић, пензионисани професор међународних односа и историје на универзитету у Бостону и апсолвент америчке војне академије у Вест поинту, сматра да је то само случајност.

„Озбиљно сумњам да је председник (Доналд) Трамп знао за годишњицу, није посебно 'поткован' кад се ради о историји. Нама посматрачима је ионако тешко да проценимо Трампове мотиве. Ако озбиљно схватимо оно што каже, то би значило да је одједном открио своју хуманитарну страну”, казао је Баћевић.

Он каже да је овај напад јасна војна порука.

„Мислим да је могуће да ће председник (Башар) Асад ту поруку исправно интерпретирати и да ће сад променити своје понашање. Ипак је вероватније да ће је игнорисати и да је ово само почетак развоја који ће бити још компликованији и насилнији од свега што се догађало до сада. Тренутно не можемо ни наслутити какве ће то последице имати”.

Други историчар Брајан Лин, професор историје и уметности на универзитету А&М у Тексасу, такође не верује у везу та два догађаја.

„Очито Трамп има другачији стил владања од Обаме, он више реагује. Обамин стил је био методички, он је антиципирао последице свог деловања”, рекао је Лин за ДВ.

Са констатацијом да су неки посматрачи забринути да би ова врста војне интервенције без јасне стратегије и циља могла довести до тога да САД нежељено „уђе” комплетно у сиријски конфликт и да ли је то оправдано из историјског угла гледања, Баћевић се слаже.

„Притом мање мислим на Први светски рат. Ради се о другим ангажманима САД у том региону. И то помињем зато што је министар спољних послова Тилерсон јасно рекао да је циљ америчке политике - смена Асада. Али лекција коју смо научили у Ираку и у Либији, гласи: решити се једног зликовца је још најједноставнији део. Пуно је теже организовати оно што дође после тога, инсталирати владу након диктатуре. У обе земље је то протекло катастрофално и било је јако скупо. Морамо гледати дакле што ова влада мисли учинити како би тај процес у Сирији протекао боље. Председник Трамп је своју одлуку донео за само 48 сати. Очито се није саветовао са људима ван свог најужег круга. Да ли је то паметније, тек ће се видети”, навео је.

Лин подсећа да су и у 19. веку су многи ратови били понајпре реакција на нешто.

„Та традиција траје већ 200 година, понекад је војска била на казненој експедицији или се једноставно хтело показати ко је газда. Ми то називамо „дипломатија топова”. Њен циљ је застрашивање. И ово сад би могла бити једна акција кажњавања без дугорочних последица”, оцењује Лин. Баћевић каже да је Трамп импулсиван, „не размишља пуно о томе шта каже И чини, не размишља о последицама”, додајући да се овај напад уклапа у то.

„Изненадна промена мишљења америчке владе у случају сиријског конфликта, сигурно ће произвести бројна питања у главним градовима широм света”, казао је он. (Танјуг)