Немаштина их тера на рад и под старе дане
Ранко Б. из Панчева иза себе има 40 година радног стажа. Недавно се пензионисао, у 65. години живота, па уместо 70.000 динара, колико је као предузетник месечно зарађивао, сада на располагању има 31.000. Радио је као комерцијалиста, а у пензију је отишао као таксиста. Живи у стану од 45 квадрата са супругом која нема примања, јер је домаћица.
Сваког месеца одваја 5.500 динара за комуналије, малтене исто толико и за струју. Највећи месечни издатак су му храна и лекови, а бар 5.000 динара од пензије даје кћерки која живи са дететом у изнајмљеном стану и нема стални посао. Позориште, излети, забава – то су за Ранка недостижне ствари. Да би преживео, овај пензионер морао је поново да засуче рукаве.
– Живот ме не пита да ли могу, имам ли снаге после четири деценије рада. Од пензије не могу достојно да старим, иако нисам у групи најугроженијих. Нисам баш мислио да ће бити оволико тешко. Нажалост, због кичме не смем превише да седим, али сам добио прилику да будем ноћни чувар. Није ми то проблем, јер сам пола живота радио трећу смену. Зарадим око 20.000 динара, чиме „крпим рупе” у животу – каже он.
Додатни рад пензионерима не служи само за повећање основице за пензију већ је, нажалост, то и нужно зло. Када се узме у обзир просечна пензија, која тренутно износи око 190 евра, њихово животно доба не може се назвати златним. Најчешће су ангажовани као надничари, ноћни чувари или портири у фирмама, физички радници у складиштима, продавци сладоледа на улицама или радници обезбеђења у банкама.
– Већина њих покушава да нађе посао, али не полази баш сваком за руком. Нема посла ни за младе, а камоли за старе. Највише су ангажовани на тежим физичким пословима. Обично раде на црно, и то ноћну смену, која се плаћа од 600 до 800 динара, послодавци их не пријављују нити им плаћају пуно радно време – открива Милош Грабунџија, председник Синдиката пензионера „Независност”, подсећајући да су нарочито угрожени старосни и породични пензионери.
– Те људе је мука натерала да раде. У Србији имамо око милион пензионера који месечно имају мање од 25.000 динара, а малтене петина од укупног броја пензионера прима између 10.000 и 15.000 динара – додаје Грабунџија.
Право да раде после одласка у пензију не могу да користе сви пензионери у истом обиму. Процењује се да у сваком тренутку око 35.000 пензионисаних грађана Србије има пријављен посао.
– Не водимо тачну евиденцију о броју оних који су поново у осигурању. Према броју захтева за прерачун пензије по основу допунског стажа, процењује се да се број пензионера који су у осигурању креће око два процента, од укупног броја пензионера у земљи – истичу у ПИО фонду.
Ангажовани по ауторском или уговору о раду и делу
У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање истичу да старосни пензионери могу да раде и по уговору о раду и делу и по ауторском уговору, и да примају пензију. Уколико инвалидски пензионер ступи у радни однос или обавља самосталну делатност, позива се на контролни преглед, након којег се инвалидска пензија обуставља или се наставља са исплатом. Породични пензионер може да ради само по уговору о делу или ауторском уговору, с тим да плата не сме бити виша од висине најниже основице за пензионо осигурање. У супротном, обуставља се исплата пензије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
