Nemaština ih tera na rad i pod stare dane
Ranko B. iz Pančeva iza sebe ima 40 godina radnog staža. Nedavno se penzionisao, u 65. godini života, pa umesto 70.000 dinara, koliko je kao preduzetnik mesečno zarađivao, sada na raspolaganju ima 31.000. Radio je kao komercijalista, a u penziju je otišao kao taksista. Živi u stanu od 45 kvadrata sa suprugom koja nema primanja, jer je domaćica.
Svakog meseca odvaja 5.500 dinara za komunalije, maltene isto toliko i za struju. Najveći mesečni izdatak su mu hrana i lekovi, a bar 5.000 dinara od penzije daje kćerki koja živi sa detetom u iznajmljenom stanu i nema stalni posao. Pozorište, izleti, zabava – to su za Ranka nedostižne stvari. Da bi preživeo, ovaj penzioner morao je ponovo da zasuče rukave.
– Život me ne pita da li mogu, imam li snage posle četiri decenije rada. Od penzije ne mogu dostojno da starim, iako nisam u grupi najugroženijih. Nisam baš mislio da će biti ovoliko teško. Nažalost, zbog kičme ne smem previše da sedim, ali sam dobio priliku da budem noćni čuvar. Nije mi to problem, jer sam pola života radio treću smenu. Zaradim oko 20.000 dinara, čime „krpim rupe” u životu – kaže on.
Dodatni rad penzionerima ne služi samo za povećanje osnovice za penziju već je, nažalost, to i nužno zlo. Kada se uzme u obzir prosečna penzija, koja trenutno iznosi oko 190 evra, njihovo životno doba ne može se nazvati zlatnim. Najčešće su angažovani kao nadničari, noćni čuvari ili portiri u firmama, fizički radnici u skladištima, prodavci sladoleda na ulicama ili radnici obezbeđenja u bankama.
– Većina njih pokušava da nađe posao, ali ne polazi baš svakom za rukom. Nema posla ni za mlade, a kamoli za stare. Najviše su angažovani na težim fizičkim poslovima. Obično rade na crno, i to noćnu smenu, koja se plaća od 600 do 800 dinara, poslodavci ih ne prijavljuju niti im plaćaju puno radno vreme – otkriva Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost”, podsećajući da su naročito ugroženi starosni i porodični penzioneri.
– Te ljude je muka naterala da rade. U Srbiji imamo oko milion penzionera koji mesečno imaju manje od 25.000 dinara, a maltene petina od ukupnog broja penzionera prima između 10.000 i 15.000 dinara – dodaje Grabundžija.
Pravo da rade posle odlaska u penziju ne mogu da koriste svi penzioneri u istom obimu. Procenjuje se da u svakom trenutku oko 35.000 penzionisanih građana Srbije ima prijavljen posao.
– Ne vodimo tačnu evidenciju o broju onih koji su ponovo u osiguranju. Prema broju zahteva za preračun penzije po osnovu dopunskog staža, procenjuje se da se broj penzionera koji su u osiguranju kreće oko dva procenta, od ukupnog broja penzionera u zemlji – ističu u PIO fondu.
Angažovani po autorskom ili ugovoru o radu i delu
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje ističu da starosni penzioneri mogu da rade i po ugovoru o radu i delu i po autorskom ugovoru, i da primaju penziju. Ukoliko invalidski penzioner stupi u radni odnos ili obavlja samostalnu delatnost, poziva se na kontrolni pregled, nakon kojeg se invalidska penzija obustavlja ili se nastavlja sa isplatom. Porodični penzioner može da radi samo po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, s tim da plata ne sme biti viša od visine najniže osnovice za penziono osiguranje. U suprotnom, obustavlja se isplata penzije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
