Рат све продаје
Шеф Беле куће се преко ноћи од ружног пачета америчке политике претворио у њеног најблиставијег лабуда. Све што је требало да уради да би доживео такав преображај, било је да започне рат.
Када је прошле недеље наредио напад на Башара ел Асада, Доналд Трамп је први пут у политичкој каријери доживео да га медији и елита хвале. Спољнополитички естаблишмент и новинари још једном су показали да су толико опчињени ратом и председницима који покрећу оружје да су заборавили на нека од најважнијих питања у вези Трампове војне авантуре.
Најважније редакције и даље одају признање Трампу јер је у ноћи између четвртка и петка послао крстареће ракете на Асадову војску неколико дана након напада хемијским оружјем против цивила у Сирији. Управо је снимак угушених жена и деце из Идлиба покренуо праву медијску хистерију са порукама да је Асад злочинац и да Америка мора да делује. Као својевремено фотографија малог Ајлана Курдија, и призори из Идлиба искоришћени су за хушкање на рат и свргавање сиријског председника, а да нико није умео да објасни зашто је тај конкретан злочин страшнији од свих оних претходних који су се догодили у протеклих шест година. Када је Дејвид Камерон, који је дотад био чврсти заговорник политике затворених врата према избеглицама, видео слику беживотног тела детета на турској обали, изјавио је да је дубоко дирнут и да ће Британија прихватити више Сиријаца. Питање на које тадашњи премијер није умео да одговори јесте да ли зна колико је малих Ајлана Курдија на овом свету. Слично, ако Трамп каже да је променио мишљење о Асаду када је видео жртве хемијског напада, да ли то треба да значи да досад није видео ниједан ужасан призор из Сирије. Зашто је смрт неколико десетина људи прошле недеље страшнија од смрти пола милиона људи који су досад погинули у сиријском рату? Како је удар у Идлибу могао да буде прекретница за Трампа и окидач хуманитарног рата против Асада када тај напад није био смртоноснији од толиких других, па чак није био ни први напад хемијским оружјем?
Ова су питања остала без одговора јер су главни медији и елита били исувише заузети дивљењем према председнику и америчкој војној сили употребљеној у исправне сврхе. Иако извори из Дамаска тврде да је у нападу САД на њихов војни аеродром настрадало и шест небораца, ови погинули Сиријци нимало нису пореметили имиџ Трампове хуманитарне интервенције. Стравични призори из Идлиба тако су манипулисали емоцијама убеђујући јавност да је Трамп просто морао да делује и казни режим који убија цивиле, да никоме није пало на памет да подсети да су америчке бомбе колико прошлог месеца убиле на десетине цивила у Мосулу и Алепу и да вашингтонски савезник Саудијска Арабија упорно убија цивиле у Јемену.
Али, тих 59 крстарећих ракета испаљених на руске савезнике истог тренутка су пресекле све приче о Трамповим наводно блиским везама са Москвом. Сада када су Бела кућа и Кремљ на ивици рата у Сирији, ућуткани су сви гласови који су до прошле недеље тврдили да је Путин довео Трампа на власт.
Неоконзервативци салутирају председнику јер је показао америчку надмоћ и жељу да остане газда на Блиском истоку, а либерали му тапшу што је казнио „злог диктатора”. Новајлији у Вашингтону пошло је за руком да уједини демократе и републиканце. Већина њих сматра да је урадио праву ствар укључујући јастребове Џона Мекејна и Линдзија Грејама и лидере Демократске странке у Конгресу Ненси Пелоси и Чака Шумера, као и некадашњу Обамину сарадницу Мери Ен Слотер, која је истакла да је председник учинио добро дело након неколико година америчке пасивности. Фарид Захарија, политички мислилац, аутор и телевизијски водитељ који досад није штедео погрде, оценио је да је Трамп постао председник те ноћи када је наредио удар на Сирију јер је „напао зло”. Ем-Ес-Ен-Би-Си је извештавао о „дивним сликама” са војних бродова и неустрашивим америчким војницима (који су испаљивали ракете са сигурне удаљености на Средоземљу), „Њујорк тајмс” је оценио да је председник „реаговао из срца”, док је „Волстрит џорнал” аплаудирао Белој кући тражећи да „заувек уништи Асадов режим”. И многи други медији и аутори оцењују да Трамп сада не сме да се заустави већ да мора да и даље удара по Асаду док га не сруши, при чему показују ратоборност већу чак и од оне у Белој кући.
При том исти они људи који су до јуче описивали њујоршког милијардера као ирационалног, непредвидивог, неодговорног, непоузданог, фашисту, расисту и кловна сада одједном верују да је тај човек бранилац моралних вредности у свету. Спремни су да прихвате да је деловао из чистог алтруизма, иако су до јуче писали да је скарадна његова уредба којом се забрањује улазак сиријских избеглица у САД. Трамп је описао сиријске цивиле као терористе који не смеју да уђу у Америку, а сада је спреман да због њих води још један рат, и то без дозволе Конгреса (мада би му је Конгрес вероватно дао) и уз противљење већине грађана који упорно у анкетама истичу да не желе да њихова земља буде укључена у још један рат на Блиском истоку. Трамп је и сам у кампањи говорио да га не занимају ратови и свргавање режима, али ко би још одолео оваквом публицитету?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


