Rat sve prodaje

Najvažnije redakcije i dalje odaju priznanje Trampu jer je u noći između četvrtka i petka poslao krstareće rakete na Asadovu vojsku nekoliko dana nakon napada hemijskim oružjem protiv civila u Siriji. Upravo je snimak ugušenih žena i dece iz Idliba pokrenuo pravu medijsku histeriju sa porukama da je Asad zločinac i da Amerika mora da deluje. Kao svojevremeno fotografija malog Ajlana Kurdija, i prizori iz Idliba iskorišćeni su za huškanje na rat i svrgavanje sirijskog predsednika, a da niko nije umeo da objasni zašto je taj konkretan zločin strašniji od svih onih prethodnih koji su se dogodili u proteklih šest godina. Kada je Dejvid Kameron, koji je dotad bio čvrsti zagovornik politike zatvorenih vrata prema izbeglicama, video sliku beživotnog tela deteta na turskoj obali, izjavio je da je duboko dirnut i da će Britanija prihvatiti više Sirijaca. Pitanje na koje tadašnji premijer nije umeo da odgovori jeste da li zna koliko je malih Ajlana Kurdija na ovom svetu. Slično, ako Tramp kaže da je promenio mišljenje o Asadu kada je video žrtve hemijskog napada, da li to treba da znači da dosad nije video nijedan užasan prizor iz Sirije. Zašto je smrt nekoliko desetina ljudi prošle nedelje strašnija od smrti pola miliona ljudi koji su dosad poginuli u sirijskom ratu? Kako je udar u Idlibu mogao da bude prekretnica za Trampa i okidač humanitarnog rata protiv Asada kada taj napad nije bio smrtonosniji od tolikih drugih, pa čak nije bio ni prvi napad hemijskim oružjem?

Ova su pitanja ostala bez odgovora jer su glavni mediji i elita bili isuviše zauzeti divljenjem prema predsedniku i američkoj vojnoj sili upotrebljenoj u ispravne svrhe. Iako izvori iz Damaska tvrde da je u napadu SAD na njihov vojni aerodrom nastradalo i šest neboraca, ovi poginuli Sirijci nimalo nisu poremetili imidž Trampove humanitarne intervencije. Stravični prizori iz Idliba tako su manipulisali emocijama ubeđujući javnost da je Tramp prosto morao da deluje i kazni režim koji ubija civile, da nikome nije palo na pamet da podseti da su američke bombe koliko prošlog meseca ubile na desetine civila u Mosulu i Alepu i da vašingtonski saveznik Saudijska Arabija uporno ubija civile u Jemenu.

Ali, tih 59 krstarećih raketa ispaljenih na ruske saveznike istog trenutka su presekle sve priče o Trampovim navodno bliskim vezama sa Moskvom. Sada kada su Bela kuća i Kremlj na ivici rata u Siriji, ućutkani su svi glasovi koji su do prošle nedelje tvrdili da je Putin doveo Trampa na vlast.

Neokonzervativci salutiraju predsedniku jer je pokazao američku nadmoć i želju da ostane gazda na Bliskom istoku, a liberali mu tapšu što je kaznio „zlog diktatora”. Novajliji u Vašingtonu pošlo je za rukom da ujedini demokrate i republikance. Većina njih smatra da je uradio pravu stvar uključujući jastrebove Džona Mekejna i Lindzija Grejama i lidere Demokratske stranke u Kongresu Nensi Pelosi i Čaka Šumera, kao i nekadašnju Obaminu saradnicu Meri En Sloter, koja je istakla da je predsednik učinio dobro delo nakon nekoliko godina američke pasivnosti. Farid Zaharija, politički mislilac, autor i televizijski voditelj koji dosad nije štedeo pogrde, ocenio je da je Tramp postao predsednik te noći kada je naredio udar na Siriju jer je „napao zlo”. Em-Es-En-Bi-Si je izveštavao o „divnim slikama” sa vojnih brodova i neustrašivim američkim vojnicima (koji su ispaljivali rakete sa sigurne udaljenosti na Sredozemlju), „Njujork tajms” je ocenio da je predsednik „reagovao iz srca”, dok je „Volstrit džornal” aplaudirao Beloj kući tražeći da „zauvek uništi Asadov režim”. I mnogi drugi mediji i autori ocenjuju da Tramp sada ne sme da se zaustavi već da mora da i dalje udara po Asadu dok ga ne sruši, pri čemu pokazuju ratobornost veću čak i od one u Beloj kući.

Pri tom isti oni ljudi koji su do juče opisivali  njujorškog milijardera kao iracionalnog, nepredvidivog, neodgovornog, nepouzdanog, fašistu, rasistu i klovna sada odjednom veruju da je taj čovek branilac moralnih vrednosti u svetu. Spremni su da prihvate da je delovao iz čistog altruizma, iako su do juče pisali da je skaradna njegova uredba kojom se zabranjuje ulazak sirijskih izbeglica u SAD. Tramp je opisao sirijske civile kao teroriste koji ne smeju da uđu u Ameriku, a sada je spreman da zbog njih vodi još jedan rat, i to bez dozvole Kongresa (mada bi mu je Kongres verovatno dao) i uz protivljenje većine građana koji uporno u anketama ističu da ne žele da njihova zemlja bude uključena u još jedan rat na Bliskom istoku. Tramp je i sam u kampanji govorio da ga ne zanimaju ratovi i svrgavanje režima, ali ko bi još odoleo ovakvom publicitetu?