Обичаји шарени као васкршња јаја

Јаје је одвајкада симбол плодности, обнављања природе и живота. У Месопотамији, Египту, античкој Грчкој и Индији веровало се да је свет настао из јајета. У време паганства, слављен је почетак пролећа на дан равнодневнице, благосиљањем семења разних биљака и полагањем обојених јаја на олтар. 

Јаје офарбано црвеном бојом симболизује проливену Христову крв и нови живот који се рађа из његове свесне жртве.

Света Марија Магдалена Мироносица, која је са Пресветом Богородицом била уз Христа током страдања на Голготи, и којој се првој јавио по васкрсењу, током проповедања Јеванђеља у Риму посетила је цара Тиберија.

Тада му је поклонила црвено јаје, и поздравила га са „Христос Васкрсе”.

Овај поздрав, уз отпоздрав „Ваистину воскресе”, задржао се до данашњих дана, а уобичајен је све до Спасовдана.

Јаја се, по устаљеној традицији, боје на Велики петак. Прво, у црвено обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа”.

На дан Васкрса, за ручком се прво једу кувана васкршња јаја.

Гост се најпре дарује фарбаним јајетом, па тек онда послужује осталом храном и пићем. На столу је украшена чинија са офарбаним јајима које гости и домаћини између себе туцају, прво врх о врх, а потом шотку о шотку. Победник је онај чије јаје остане цело, а на крају га разбија себи о чело уз речи: „Христос васкрсе!”. Остали му одговарају: „Ваистину васкрсе!”.

Према појединим ауторима, овај обичај симболише одваљен и распукнут камен са гроба из кога је Исус васкрсао.

Други пак објашњење налазе у дубљој, претхришћанској историји, сматрајући да је разбијање љуске јаја симболисало преломни дан у години, тј. почетак новог животног циклуса у природи.

Шарена ускршња јаја традиционално се поклањају и у дане иза Васкрса. У прошлости су младићи и девојке даривали једно другом шарено јаје као знак љубави или наклоности.

Поклањањем васкршњег шареног јајета прећутно је даван или тражен опроштај. И то је важна и раширена одлика Васкрса: на тај дан све свађе и непријатељства треба окончати.

Од осталих васкршњих обичаја, раширен је и онај да се деца по образу дотакну црвеним јајетом, како би читаве године била румена и здрава.

Такође, на Васкрс ваља поранити, али и не отићи на спавање пре поноћи – онај ко тако не поступи, према веровању, биће до наредног Васкрса поспан и несклон раду.

У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где пролази литија пале се ватре, или се на прозоре стављају упаљене свеће.

Фарбана јаја, иако убедљиво најраспрострањенија, нису једини симбол Васкрса. То су и мед, со, квасац, вино…

Месе се и посебни хлебови: у источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње са уметнутим целим јајетом. Свака од ових намирница је метафора хришћанске вере, а углавном се односе на речи и дела Исуса и апостола.

У Северној Америци, најпознатији ускршњи обичај је лов на шарена јаја: родитељи их сакривају по кући или дворишту, деца их траже верујући да их је на скровитим местима оставио – ускршњи зека

У ери глобализације, и у наше крајеве масовно су „доскакутали” ти ускршњи зечеви, чији „преци” потичу из англо-саксонске предхришћанске традиције, у којој је ова животиња сматрана отелотворењем богиње плодности, због брзог размножавања.

Према легенди, богиња Остара претворила је птицу у зеца, подаривши му тако брзину као да има крила. Такође, на један дан у години подарила му је моћ да леже јаја. У преплету верског учења и народних обичаја, зец је тако изборио место међу васкршњим симболима. Популарност му је нарочито порасла када су у 19. веку у Немачкој почеле да се праве посластице у облику ускршњег зеца, чији су чоколадни потомци последњих дана прекрили рафове и овдашњих продавница.

Велики петак туге

Велики петак, дан када је распети Исус издахнуо на Голготи, за све хришћане је дан строгог поста и жалости. Они који се тога доследно држе припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца. Сматра се неумесним и било какво смејање или радовање.

Обичај је да се на тај дан ништа не ради ни у кући ни у пољу – изузетак је бојење васкршњих јаја. 

У православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.