Običaji šareni kao vaskršnja jaja

Jaje je odvajkada simbol plodnosti, obnavljanja prirode i života. U Mesopotamiji, Egiptu, antičkoj Grčkoj i Indiji verovalo se da je svet nastao iz jajeta. U vreme paganstva, slavljen je početak proleća na dan ravnodnevnice, blagosiljanjem semenja raznih biljaka i polaganjem obojenih jaja na oltar. 

Jaje ofarbano crvenom bojom simbolizuje prolivenu Hristovu krv i novi život koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Sveta Marija Magdalena Mironosica, koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja na Golgoti, i kojoj se prvoj javio po vaskrsenju, tokom propovedanja Jevanđelja u Rimu posetila je cara Tiberija.

Tada mu je poklonila crveno jaje, i pozdravila ga sa „Hristos Vaskrse”.

Ovaj pozdrav, uz otpozdrav „Vaistinu voskrese”, zadržao se do današnjih dana, a uobičajen je sve do Spasovdana.

Jaja se, po ustaljenoj tradiciji, boje na Veliki petak. Prvo, u crveno obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se „čuvarkuća”.

Na dan Vaskrsa, za ručkom se prvo jedu kuvana vaskršnja jaja.

Gost se najpre daruje farbanim jajetom, pa tek onda poslužuje ostalom hranom i pićem. Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju, prvo vrh o vrh, a potom šotku o šotku. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, a na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!”. Ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!”.

Prema pojedinim autorima, ovaj običaj simboliše odvaljen i raspuknut kamen sa groba iz koga je Isus vaskrsao.

Drugi pak objašnjenje nalaze u dubljoj, prethrišćanskoj istoriji, smatrajući da je razbijanje ljuske jaja simbolisalo prelomni dan u godini, tj. početak novog životnog ciklusa u prirodi.

Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju i u dane iza Vaskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darivali jedno drugom šareno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti.

Poklanjanjem vaskršnjeg šarenog jajeta prećutno je davan ili tražen oproštaj. I to je važna i raširena odlika Vaskrsa: na taj dan sve svađe i neprijateljstva treba okončati.

Od ostalih vaskršnjih običaja, raširen je i onaj da se deca po obrazu dotaknu crvenim jajetom, kako bi čitave godine bila rumena i zdrava.

Takođe, na Vaskrs valja poraniti, ali i ne otići na spavanje pre ponoći – onaj ko tako ne postupi, prema verovanju, biće do narednog Vaskrsa pospan i nesklon radu.

U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde prolazi litija pale se vatre, ili se na prozore stavljaju upaljene sveće.

Farbana jaja, iako ubedljivo najrasprostranjenija, nisu jedini simbol Vaskrsa. To su i med, so, kvasac, vino…

Mese se i posebni hlebovi: u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje sa umetnutim celim jajetom. Svaka od ovih namirnica je metafora hrišćanske vere, a uglavnom se odnose na reči i dela Isusa i apostola.

U Severnoj Americi, najpoznatiji uskršnji običaj je lov na šarena jaja: roditelji ih sakrivaju po kući ili dvorištu, deca ih traže verujući da ih je na skrovitim mestima ostavio – uskršnji zeka

U eri globalizacije, i u naše krajeve masovno su „doskakutali” ti uskršnji zečevi, čiji „preci” potiču iz anglo-saksonske predhrišćanske tradicije, u kojoj je ova životinja smatrana otelotvorenjem boginje plodnosti, zbog brzog razmnožavanja.

Prema legendi, boginja Ostara pretvorila je pticu u zeca, podarivši mu tako brzinu kao da ima krila. Takođe, na jedan dan u godini podarila mu je moć da leže jaja. U prepletu verskog učenja i narodnih običaja, zec je tako izborio mesto među vaskršnjim simbolima. Popularnost mu je naročito porasla kada su u 19. veku u Nemačkoj počele da se prave poslastice u obliku uskršnjeg zeca, čiji su čokoladni potomci poslednjih dana prekrili rafove i ovdašnjih prodavnica.

Veliki petak tuge

Veliki petak, dan kada je raspeti Isus izdahnuo na Golgoti, za sve hrišćane je dan strogog posta i žalosti. Oni koji se toga dosledno drže pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca. Smatra se neumesnim i bilo kakvo smejanje ili radovanje.

Običaj je da se na taj dan ništa ne radi ni u kući ni u polju – izuzetak je bojenje vaskršnjih jaja. 

U pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.