Sveti Jovan Ruski - mesto molitve, čuda i nade

Na grčkom ostrvu Evija, u mestu Neo Prokopi, nalazi se jedna od većih pravoslavnih svetinja – hram u kojem se nalaze mošti Svetog Jovana Ruskog, svetitelja kome se sa posebnom verom klanjaju i brojni Srbi. Tokom čitave godine, a naročito u letnjim mesecima i na dan praznika svetitelja, ovo mesto posećuju hiljade hodočasnika koji dolaze po blagoslov, utehu i molitvenu pomoć.

Sam ulazak u svetinju ostavlja snažan utisak. U tišini hrama, pred kivotom Svetog Jovana, vernici se zadržavaju u molitvi, često sa dubokim osećanjem mira i duhovne topline. Mnogi hodočasnici svedoče da ovo mesto ima posebnu blagodat i da svetitelj, kako sami kažu, „dočekuje narod sa ljubavlju i toplinom”, pružajući utehu svakome ko mu sa verom priđe.

Posebno je uočljiv veliki broj vernika iz Srbije. Organizovana poklonička putovanja redovno dovode verni narod na Eviju. Za mnoge srpske porodice odlazak Svetom Jovanu Rusu postao je tradicija, a molitve za zdravlje, porodični mir i napredak najčešći su razlozi dolaska.

U narodu su brojna svedočanstva o čudima i isceljenjima koja se vezuju za ovu svetinju. Vernici govore o ozdravljenjima posle teških bolesti, o pomoći u bezizlaznim životnim situacijama, kao i o duhovnom ukrepljenju nakon molitve pred moštima svetitelja. Upravo ta svedočanstva iz godine u godinu privlače sve veći broj hodočasnika iz Srbije i čitavog pravoslavnog sveta.

Ostrvo Evija, drugo po veličini u Grčkoj, samo po sebi predstavlja poseban doživljaj. Poznato po zelenim šumama, planinskim predelima i mirnim primorskim mestima, ono spaja lepotu prirode i duboku duhovnost. Put za Neo Prokopi vodi kroz predele koji kod mnogih srpskih posetilaca bude osećaj bliskosti i mira.

Nedaleko od ove velike svetinje nalazi se i Manastir Svetog Davida, još jedno značajno mesto pravoslavnog hodočašća na Eviji. Smešten u planinskom predelu, okružen gustom šumom i tišinom, manastir je poznat po moštima Svetog Davida i snažnom molitvenom životu. Za većinu hodočasnika iz Srbije poseta Svetom Jovanu Ruskom i Manastiru Svetog Davida čini jedinstveno duhovno putovanje.

Tako Evija ostaje mesto gde se vera, nada i svedočanstva o čudima prepliću sa lepotom prirode, a Sveti Jovan Ruski jedan je od najvoljenijih svetitelja među srpskim narodom.

Sveti Jovan Ruski – život u veri i stradanju

Sveti Jovan Ruski rođen je krajem 17. veka na prostoru tadašnje Rusije. Kao mladić stupio je u vojnu službu i učestvovao u ratovima između Rusije i Osmanskog carstva. Tokom jednog od sukoba pao je u tursko zarobljeništvo i odveden u Malu Aziju, u mesto Prokopion, gde je prodat kao rob jednom turskom agi.

Iako izložen pritiscima da promeni veru, Jovan je ostao nepokolebljiv u pravoslavlju. Živeo je veoma skromno, u štali pored konja svoga gospodara, provodeći dane u radu, postu i neprestanoj molitvi. Njegova krotost, smirenje i dobrota vremenom su zadobili poštovanje i samog gospodara i meštana.

Upokojio se 1730. godine, a njegove mošti ostale su netruležne, što je u narodu odmah prihvaćeno kao znak svetosti. Posle razmene stanovništva između Grčke i Turske 1924. godine, mošti su prenete u Neo Prokopi na ostrvu Evija, gde se i danas nalaze.

Sveti Jovan Ruski u pravoslavnom svetu poštovan je kao veliki čudotvorac i iscelitelj, a njegovo ime sa posebnom verom izgovaraju i brojni srpski vernici.