Од листа спанаћа до људског ткива

– У сваком научном подухвату или подухвату који има амбицију да буде научни, мало у шали, али реално у збиљи, разликујемо три фазе: фазу одушевљења, фазу разочарања и фазу реалности. Наравно је да је овај модел интересантан, али је за сада у првој фази – сматра професор др Синиша Павловић, кардиолог у Клиничком центру Србије.

Да би створили вештачко срце, научници су прво извукли биљне ћелије из листа спанаћа, а затим кроз мрежу од целулозе убризгали течности, пластичне куглице налик крвним ћелијама и живе људске ћелије срца, које су формирале ткиво. Ова техника могла би једног дана да доведе до узгајања здравих срчаних мишића или побољша третмане који тренутно стоје на располагању пацијентима који су доживели срчани удар.
Како истиче професор др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унеско Катедре за биоетику за Европу, ово је најновији начин о коме се спекулише као о метод путем којег пацијент може да дође до новог органа, уколико му је потребан.

– Трансплантација је добро позната метода, али има недостатак што је потребан донор органа. Узгајање ткива и органа људи у животињским организмима (такозване химере) такође је нов метод, али има недостатак што отвара могућност стварања животиња са људском свешћу, као и опасност од тога да „химере” изађу изван лабораторија. Употреба листа спанаћа ради стварања људског срчаног ткива спада у категорију интервенција које су у етичком смислу сличне „штампању органа”, јер су морално неконтроверзне. Уколико се овакве методе усаврше, нема ничег морално спорног у њиховом коришћењу ради лечења пацијената којима су потребни нови органи ради оздрављења и, у крајњој линији, ради продужења животног века – додао је др Ракић.

Резултати истраживања од којих се много очекује у будућности биће објављени у мају у часопису „Biomaterials”.