У позоришној каси само 25.000 динара

– Стално причамо како не ваља ово, па онда оно... Решио сам да покушам нешто да променим, а то је једино могуће ако се нађете на месту на коме се доносе одлуке – каже Крстовић у свом првом разговору за медије као директор КСТ-а.

Крстовић је у Књажевско-српском театру од 1997. и добро су му познати потенцијали и проблеми са којима се носи наше најстарије позориште, које је 1835. по налогу кнеза Милоша Обреновића основао Јоаким Вујић. Већ првог радног дана суочио се са непријатном чињеницом – на рачуну позоришта је свега 25.000 динара.

– То је тачно, али нема ништа од кукњаве. Треба да правимо добре представе и привучемо публику свих узраста, од најмлађих до најстаријих поклоника позоришне уметности. У формуларима постоје визија и мисија, али у конкретном послу тога нема, мора да се ради. Ја сам животом везан за ово позориште и мислим да постоји трачак наде. Чини ми се да и градски оци разумеју улогу и значај крагујевачког театра. Рачунам на њихову подршку – тврди Крстовић.

Ансамбл КСТ-а чини 25 глумаца, али у позоришту ради више од 60 људи. Према светским стандардима, ова пропорција би требало да буде обрнута, али улога партија у запошљавању у јавном сектору учинила је своје. Многи административни радници су примљени без преке потребе, али зато крагујевачком позоришту недостају декоратери.

– Крагујевачки театар је увек имао око 25 глумаца, само што је некада укупан број запослених био мањи – објашњава Крстовић, наводећи да сви треба да раде у интересу позоришта.

КСТ има две сцене, велику – „Јоаким Вујић”, и малу – „Љуба Тадић”, на обе располаже са око 300 места за публику, а ансамбл је тренутно спреман да игра 32 представе. Крстовић, међутим, сматра да би неке старе представе требало поново уврстити у репертоар, као што су „Сеобе” Милоша Црњанског, у режији немачког редитеља Пјера Валтера Полица.

– Што се репертоара тиче, битно је да знамо шта љубитељи позоришне уметности желе. Не треба инсистирати на елитистичком приступу, али представе свакако нећемо јефтино комерцијализовати. Морамо да нађемо наку меру између потреба публике и високог уметничког нивоа режије и игре. Али, пре свега тога, морамо да средимо зграду театра јер је стара и запуштена. Позориште мора да буде уредно и чисто – наглашава нови директор КСТ-а.

Милош Крстовић је рођен 1976. у Крагујевцу, а 2001. је дипломирао на Факултету уметности у Приштини, у класи професора Милана Плећаша. До сада је одиграо четрдесетак главних и великих улога у класичном и савременом репертоару, а на место првог човека КСТ-а дошао је право са сцене овог позоришта у чијој представи „Ујка Вања” игра насловну улогу. Опробао се и као редитељ. Најмлађи је добитник награде Прстен са ликом Јоакима Вујућа, која му је додељена за изузетна глумачка остварења 2005, а 2008. је завршио Међународну позоришну школу Савеза театралних радника Русије.