Турска подељена уочи референдума

Кампања за референдум на којем ће се Турци у недељу изјаснити о уставним променама улази у завршницу и у владајућој Партији правде и развоја (АКП), коју води председник државе Реџеп Тајип Ердоган, уверени су да ће освојити више од 50 одсто гласова, како им то предвиђа и већина истраживања

У опозицији тврде да су то поручене анкете и надају се да ће грађани 16. априла рећи „не” амандманима на устав којима се предвиђа увођење председничког система и практично неограничена власт шефа државе, који је досад био полупротоколарна фигура.

Победу присталица промена предвиђају агенције ОРЦ – 55 процената гласова, као и АНАР – 52 одсто.

„Последње анкете најављују да ће амандмане подржати 63 одсто грађана”, тврди министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.

То треба примити с резервом, јер све зависи од тога за кога су рађене те анкете. Према фирми СОНАР, противници уставних промена уживају подршку 51,5 одсто грађана. Позната агенција КОНДА, пак, тврди да је однос снага и даље изједначен. Аналитичари процењују да су многи грађани збуњени и да се још нису определили. Према последњим проценама, таквих је 15 до 17 одсто, пре свега међу младима и женама, и они би могли у последњем часу да пресуде о исходу референдума.

Уставне промене, које су иницирали Ердоган и његова АКП, подржала је и ултрадесничарска Партија националистичког покрета (МХП), мада се у њој око тог питања јављају пукотине. Те две странке су на последњим изборима добиле 49, односно 11 одсто гласова. На другој страни су две опозиционе странке: Републиканска народна партија и прокурдска Народна демократска странка.

Пошто је у Турској још увек на снази ванредно стање, проглашено после покушаја пуча средином 2016. године, државна телевизија није обавезна да партијама уступа простор у пропорцији с освојеним местима у парламенту.

„Нема фер заступљености у јавним медијима у кампањи за референдум”, истиче познати коментатор Мурат Јеткин.

Лидер опозиције Кемал Киличдароглу се жали да глас њега и других противника уставних промена практично не може да допре до грађана.

„Ја немам ниједну ТВ, а они имају стотину ТВ канала, хиљаде новинара...”, каже он.

Лидер прокурдске Народне демократске партије (ХДП) Селахатин Демирташ и још 12 посланика те странке референдум ће дочекати иза решетака, пошто су осумњичени да „подржавају курдске терористе”. Он из затвора поручује својим следбеницима да дигну главу, победе страх и кажу „не” ономе што Демирташ описује као диктатуру једног човека и једне партије.

„Председник и потпредседници биће из исте странке, министри и подсекретари такође, гувернери, чак и муфтије. Они који нису везани за ту странку биће искључени из друштва. То је Хитлеров модел владавине, Мусолинијев модел, модел старих комунистичких партија”, каже Киличдароглу.

Присталице уставних промена потежу своје аргументе: увођењем председничког система убудуће неће бити преклапања надлежности између премијера и шефа државе, извршна власт ће постати много ефикаснија, најзад ће се заборавити на маратонске трговине око стварања слабих коалиционих влада... Председник Ердоган оптужује лидера опозиције Киличдароглуа да „лаже” када каже да је влада знала да се припрема пуч и да је то био „контролисани државни удар”.

„У ноћи када је покушан преврат ви сте били у контакту са завереницима... Зашто нисте стали испред тенкова као што су то урадили грађани”, оптужује он.

Влада у Анкари наставља „рат” и са водећим земљама ЕУ, пре свега Немачком и Холандијом, пошто се очигледно процењује да ће на тај начин придобити гласове турских радника који живе у тим земљама, као и противника евроинтеграција међу исламистима у самој Турској, који тврде да је ЕУ „ексклузивни хришћански клуб”.

„То што ће наши грађани прихватити амандмане биће одговор на предрасуде ЕУ, која заједно са терористичким групама води кампању против уставних промена, против јаке Турске”, кажу у влади.

У Анкари је референдум све гурнуо у други план: кризу на граници према Сирији и Ираку, проблем са мигрантима, борбу против тероризма. Какав год да буде исход гласања, на политичкој сцени ће се дуго осећати ожиљци дубоких политичких подела међу партијама које не могу да нађу помирљив језик ни по једном питању.

Уколико већина грађана буде одбила предложене амандмане, то би могло да означи почетак краја каријере Ердогана. Он, додуше, по старом уставу, има право на још један председнички мандат, али после пораза многи би му сигурно окренули леђа.