Turska podeljena uoči referenduma

Kampanja za referendum na kojem će se Turci u nedelju izjasniti o ustavnim promenama ulazi u završnicu i u vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP), koju vodi predsednik države Redžep Tajip Erdogan, uvereni su da će osvojiti više od 50 odsto glasova, kako im to predviđa i većina istraživanja

U opoziciji tvrde da su to poručene ankete i nadaju se da će građani 16. aprila reći „ne” amandmanima na ustav kojima se predviđa uvođenje predsedničkog sistema i praktično neograničena vlast šefa države, koji je dosad bio poluprotokolarna figura.

Pobedu pristalica promena predviđaju agencije ORC – 55 procenata glasova, kao i ANAR – 52 odsto.

„Poslednje ankete najavljuju da će amandmane podržati 63 odsto građana”, tvrdi ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

To treba primiti s rezervom, jer sve zavisi od toga za koga su rađene te ankete. Prema firmi SONAR, protivnici ustavnih promena uživaju podršku 51,5 odsto građana. Poznata agencija KONDA, pak, tvrdi da je odnos snaga i dalje izjednačen. Analitičari procenjuju da su mnogi građani zbunjeni i da se još nisu opredelili. Prema poslednjim procenama, takvih je 15 do 17 odsto, pre svega među mladima i ženama, i oni bi mogli u poslednjem času da presude o ishodu referenduma.

Ustavne promene, koje su inicirali Erdogan i njegova AKP, podržala je i ultradesničarska Partija nacionalističkog pokreta (MHP), mada se u njoj oko tog pitanja javljaju pukotine. Te dve stranke su na poslednjim izborima dobile 49, odnosno 11 odsto glasova. Na drugoj strani su dve opozicione stranke: Republikanska narodna partija i prokurdska Narodna demokratska stranka.

Pošto je u Turskoj još uvek na snazi vanredno stanje, proglašeno posle pokušaja puča sredinom 2016. godine, državna televizija nije obavezna da partijama ustupa prostor u proporciji s osvojenim mestima u parlamentu.

„Nema fer zastupljenosti u javnim medijima u kampanji za referendum”, ističe poznati komentator Murat Jetkin.

Lider opozicije Kemal Kiličdaroglu se žali da glas njega i drugih protivnika ustavnih promena praktično ne može da dopre do građana.

„Ja nemam nijednu TV, a oni imaju stotinu TV kanala, hiljade novinara...”, kaže on.

Lider prokurdske Narodne demokratske partije (HDP) Selahatin Demirtaš i još 12 poslanika te stranke referendum će dočekati iza rešetaka, pošto su osumnjičeni da „podržavaju kurdske teroriste”. On iz zatvora poručuje svojim sledbenicima da dignu glavu, pobede strah i kažu „ne” onome što Demirtaš opisuje kao diktaturu jednog čoveka i jedne partije.

„Predsednik i potpredsednici biće iz iste stranke, ministri i podsekretari takođe, guverneri, čak i muftije. Oni koji nisu vezani za tu stranku biće isključeni iz društva. To je Hitlerov model vladavine, Musolinijev model, model starih komunističkih partija”, kaže Kiličdaroglu.

Pristalice ustavnih promena potežu svoje argumente: uvođenjem predsedničkog sistema ubuduće neće biti preklapanja nadležnosti između premijera i šefa države, izvršna vlast će postati mnogo efikasnija, najzad će se zaboraviti na maratonske trgovine oko stvaranja slabih koalicionih vlada... Predsednik Erdogan optužuje lidera opozicije Kiličdaroglua da „laže” kada kaže da je vlada znala da se priprema puč i da je to bio „kontrolisani državni udar”.

„U noći kada je pokušan prevrat vi ste bili u kontaktu sa zaverenicima... Zašto niste stali ispred tenkova kao što su to uradili građani”, optužuje on.

Vlada u Ankari nastavlja „rat” i sa vodećim zemljama EU, pre svega Nemačkom i Holandijom, pošto se očigledno procenjuje da će na taj način pridobiti glasove turskih radnika koji žive u tim zemljama, kao i protivnika evrointegracija među islamistima u samoj Turskoj, koji tvrde da je EU „ekskluzivni hrišćanski klub”.

„To što će naši građani prihvatiti amandmane biće odgovor na predrasude EU, koja zajedno sa terorističkim grupama vodi kampanju protiv ustavnih promena, protiv jake Turske”, kažu u vladi.

U Ankari je referendum sve gurnuo u drugi plan: krizu na granici prema Siriji i Iraku, problem sa migrantima, borbu protiv terorizma. Kakav god da bude ishod glasanja, na političkoj sceni će se dugo osećati ožiljci dubokih političkih podela među partijama koje ne mogu da nađu pomirljiv jezik ni po jednom pitanju.

Ukoliko većina građana bude odbila predložene amandmane, to bi moglo da označi početak kraja karijere Erdogana. On, doduše, po starom ustavu, ima pravo na još jedan predsednički mandat, ali posle poraza mnogi bi mu sigurno okrenuli leđa.