Тајне зидина смедеревске тврђаве

Неке од њих живе и данас, а по једној деспотичино благо скривено је баш испод темеља утврђења. Како постоји предање да је била проклета, тако постоје и приче о њеном богатству за којим су безуспешно трагали чак и најискуснији ловци на благо.

Истраживања за сада демантују те мистериозне тврдње. Није логично, сматрају археолози, да у тврђави лежи неко велико благо јер историја каже да су Ђурађ и Јерина побегли одавде преко Дунава, након пада Смедерева под Турке. Логично је да са собом понесу драгоцености. Али, трагачи за златом имају нову заверу. Веровало се да ће благо бити откривено када се открију гробови деспотског пара, за које се још не зна где су сахрањени. Археолози су готово сигурни да ни то откриће не би био пут до њиховог богатства јер се владари нису сахрањивали са благом.

Ни вишегодишње трагање стручњака за остацима Благовештенске цркве коју је деспот подигао у свом здању, није уродило плодом. Очајнички тражећи начин да спаси Србију, Ђурађ је одлучио да мошти Светог Луке откупи од султана и пренесе их из Рогоса у Смедерево, да штите престони град. Похранио их је управо у Саборној цркви Благовештења, али остаци ове светиње нису откривени и нема података шта се с њом збило након пада града на Дунаву.

Иако су многи замишљали да ће светлост дана једном угледати ковчези и ћупови са благом Бранковића, до сада је у смедеревској тврђави пронађена једна минђуша током 1968. године и пре пет година пар златних наушница. Распарена минђуша откривена је на простору Малог града, где је живела деспотска породица. Зато се верује да је припадала Јерини или једној од деспотових ћерки, Катарини или Мари. Непроцењиве је вредности, осим бисера красе је и смарагд и рубин. Данас се чува у Музеју у Смедереву. Друга минђуша никада није пронађена.

– У израду ове наушнице уграђено је много знања кроз векове. Реч је о средњовековном наслеђу које нам отвара слику једног времена – каже Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.

У пролеће 2012. године, у југоисточном делу древног здања, откривен је сакрални комплекс чак из 10. века. Таман када су археолози намеравали да озидају и презентују остатке вишевековне црквице и тиме окончају петогодишња истраживања, дошли су до епохалног открића. Међу оронулим зидовима откривен је гроб са женским скелетом, а поред њега је пронађен пар златних минђуша из средњег века са двоглавим орлом, грбом династије Немањић. Наушнице имају и монограм М. П. А., што су иницијали Марије Палеолог, друге жене Стефана Дечанског.

Коме су заиста припадале ове драгоцене минђуше од чистог злата, тешке по 2,35 грама, није прецизно утврђено. Зна се да датирају с краја 14. и почетка 15. века, али није искључено ни да су наслеђиване кроз генерације ондашњих владарки. Археолози их ипак највише повезују са деспином Јеленом Палеолог, женом Лазара Бранковића, сина Ђурађевог. Два двоглава орла и монограм несумњиво воде до династије Палеолог, те их је власница носила као царски дар или као доказ свог племенитог рода, каже Радовановић који је пронашао скелет и наушнице током рестаурације сакралних остатака.

Како је Јелена у двор Бранковића дошла као директан потомак Палеолога, он претпоставља да нађени женски скелет вероватно представља неку њену рођаку која се склонила у Смедерево после пада Цариграда 1453. и овде је преминула у позним годинама за оно време.

Наушнице, дело врхунских мајстора средњег века, први пут су представљене јавности поводом Дана Музеја у Смедереву. Накит, очито пореклом са византијског двора, чува се у музејском сефу због непроцењиве вредности. Заједно са минђушом ископаном пре пет деценија у Малом граду, приказане су посетиоцима само на неколико сати.

– Има много простора за истраживање и наде да ћемо наићи на овако значајне и још значајније налазе. Подразумева се да је за наше укупно сазнање о прошлости важно да сваку коцкицу тог мозаика сложимо и да није важно само јурити за најзначајнијим објектима, него што целовитије посматрати нашу прошлост. Онда ћемо схватити колико је ових пар грама злата важан налаз – закључио је Радовановић.