Кратак домет севернокорејских претњи

Парада на централним градским трговима послужила је сврси: послата је порука у глобални етар да режиму оружја не мањка и, што је још важније, сопствени грађани су окуражени за евентуалну борбу против неправедног остатка света.

Дисциплиновано аплаудирање вођи и величање његових божанских способности у оштрој су колизији са оним што ће уследити недуго после војне параде. „Ракета је експлодирала скоро одмах након лансирања”, оценили су међународни експерти.

И није кратак домет севернокорејских претњи везан само за последње неспретно испаљивање пројектила, имали су они и успешних покушај. Авантуризам младог лидера Ким Џонг Уна одржив је у оној мери у којој за њега имају разумевања у Пекингу.

Оваква Северна Кореја могућа је само у мери у којој успешно испуњава улогу тампон зоне на кинеској граници где представља физичку баријеру између Пекинга и америчких савезника у том делу Азије. Није међутим тајна да јогунасти вођа нема тако благонаклон пријем у Кини као што су имали његови преци. Одавно се шушка да је за укус кинеског председника Си Ђинпинга севернокорејски лидер превише својеглав, можда и превише за неког коме је намењена улога „корисног идиота” који ће да одвраћа америчке савезнике од кинеске границе.

Питање је међутим колико ће Ким Џонг Ун бити у стању да сам утиче на сопствену судбину, као и на судбину режима који представља. На руку му иде пристанак Сеула да на територији Јужне Кореје буде распоређен амерички систем ракетне одбране ТХААД, наводно ради нараслог притиска из Пјонгјанга.

У Пекингу сумњају да ће распоређивањем овог система под контролу америчких радара бити стављен не само севернокорејски него и кинески војни арсенал, што сматрају и правим циљем ове акције. У мери у којој кинески аналитичари буду проценили опасност од америчког приближавања директно ће зависити важност Северне Кореје и употребна вредност њеног лидера.

У овој једначини је, међутим, најмање једна непозната и она станује у Белој кући. Доналд Трамп се у току досадашњег председниковања показао као вероватно најмање предвидљив амерички председник. После низа отровних стрелица које је током кампање испаљивао према Кини, многе је изненадио када је као један од првих председничких потеза укинуо Споразум о транспацифичком партнерству (ТПП) који је Америка договарала са 11 пацифичких држава, а чија је суштинска намена била индиректно опкољавање Пекинга. На овакву дарежљивост ни кинески лидери нису могли остати имуни, па се и кинески председник Си придружио галерији светских лидера који су сели на Трампово канабе у његовом летњиковцу на Флориди. Код искусног бизнисмена, данас у улози председника, нема бесплатног ручка па је он свом кинеском колеги (што директно, а што преко Твитера) поручио да рачуна на његову подршку у решавању проблема на Корејском полуострву.

У међувремену, Трампов заменик Мајк Пенс јуче је кренуо на азијски турнеју са циљем да још једном понови америчким савезницима да Вашингтон и те како рачуна на своје интересе у овом делу света. Само у Јужној Кореји је распоређено 28.500 америчких војника…

Уколико дође до договора Сија и Трампа за њега ће се најпре, све су прилике, чути у Пјонгјангу, а Пекинг је већ повукао неке „потезе добре воље”.

Кина је, наиме, крајем фебруара забранила увоз угља из Северне Кореје што је у Пјонгјангу доживљено као велики ударац на ионако слабашну економију, а у Вашингтону је овај потез поздрављен као добар пример узајамног разумевања. Ако је судити по комплиментима којима амерички председник у последње време обасипа свог кинеског колегу, није тешко наслутити ко би могао да буде прва колатерална штета оваквог детанта.