Kratak domet severnokorejskih pretnji

Parada na centralnim gradskim trgovima poslužila je svrsi: poslata je poruka u globalni etar da režimu oružja ne manjka i, što je još važnije, sopstveni građani su okuraženi za eventualnu borbu protiv nepravednog ostatka sveta.

Disciplinovano aplaudiranje vođi i veličanje njegovih božanskih sposobnosti u oštroj su koliziji sa onim što će uslediti nedugo posle vojne parade. „Raketa je eksplodirala skoro odmah nakon lansiranja”, ocenili su međunarodni eksperti.

I nije kratak domet severnokorejskih pretnji vezan samo za poslednje nespretno ispaljivanje projektila, imali su oni i uspešnih pokušaj. Avanturizam mladog lidera Kim Džong Una održiv je u onoj meri u kojoj za njega imaju razumevanja u Pekingu.

Ovakva Severna Koreja moguća je samo u meri u kojoj uspešno ispunjava ulogu tampon zone na kineskoj granici gde predstavlja fizičku barijeru između Pekinga i američkih saveznika u tom delu Azije. Nije međutim tajna da jogunasti vođa nema tako blagonaklon prijem u Kini kao što su imali njegovi preci. Odavno se šuška da je za ukus kineskog predsednika Si Đinpinga severnokorejski lider previše svojeglav, možda i previše za nekog kome je namenjena uloga „korisnog idiota” koji će da odvraća američke saveznike od kineske granice.

Pitanje je međutim koliko će Kim Džong Un biti u stanju da sam utiče na sopstvenu sudbinu, kao i na sudbinu režima koji predstavlja. Na ruku mu ide pristanak Seula da na teritoriji Južne Koreje bude raspoređen američki sistem raketne odbrane THAAD, navodno radi naraslog pritiska iz Pjongjanga.

U Pekingu sumnjaju da će raspoređivanjem ovog sistema pod kontrolu američkih radara biti stavljen ne samo severnokorejski nego i kineski vojni arsenal, što smatraju i pravim ciljem ove akcije. U meri u kojoj kineski analitičari budu procenili opasnost od američkog približavanja direktno će zavisiti važnost Severne Koreje i upotrebna vrednost njenog lidera.

U ovoj jednačini je, međutim, najmanje jedna nepoznata i ona stanuje u Beloj kući. Donald Tramp se u toku dosadašnjeg predsednikovanja pokazao kao verovatno najmanje predvidljiv američki predsednik. Posle niza otrovnih strelica koje je tokom kampanje ispaljivao prema Kini, mnoge je iznenadio kada je kao jedan od prvih predsedničkih poteza ukinuo Sporazum o transpacifičkom partnerstvu (TPP) koji je Amerika dogovarala sa 11 pacifičkih država, a čija je suštinska namena bila indirektno opkoljavanje Pekinga. Na ovakvu darežljivost ni kineski lideri nisu mogli ostati imuni, pa se i kineski predsednik Si pridružio galeriji svetskih lidera koji su seli na Trampovo kanabe u njegovom letnjikovcu na Floridi. Kod iskusnog biznismena, danas u ulozi predsednika, nema besplatnog ručka pa je on svom kineskom kolegi (što direktno, a što preko Tvitera) poručio da računa na njegovu podršku u rešavanju problema na Korejskom poluostrvu.

U međuvremenu, Trampov zamenik Majk Pens juče je krenuo na azijski turneju sa ciljem da još jednom ponovi američkim saveznicima da Vašington i te kako računa na svoje interese u ovom delu sveta. Samo u Južnoj Koreji je raspoređeno 28.500 američkih vojnika…

Ukoliko dođe do dogovora Sija i Trampa za njega će se najpre, sve su prilike, čuti u Pjongjangu, a Peking je već povukao neke „poteze dobre volje”.

Kina je, naime, krajem februara zabranila uvoz uglja iz Severne Koreje što je u Pjongjangu doživljeno kao veliki udarac na ionako slabašnu ekonomiju, a u Vašingtonu je ovaj potez pozdravljen kao dobar primer uzajamnog razumevanja. Ako je suditi po komplimentima kojima američki predsednik u poslednje vreme obasipa svog kineskog kolegu, nije teško naslutiti ko bi mogao da bude prva kolateralna šteta ovakvog detanta.