Снажније окриље за Студеницу

Идеја за подношење захтева Унеску потекла је из Министарства културе, а помоћник министра за међународне односе и европске интеграције у области културе Асја Драча Мунтеан каже за „Политику” да Србија почиње да води „озбиљну политику управљања ризицима у складу са светским трендовима”.

„Данас смо, нажалост, сведоци уништавања културног наслеђа у свету, што се може видети на примеру страдања Палмире у Сирији”, каже наша саговорница и подсећа да је још после Другог светског рата Унеско усвојио такозвану Хашку конвенцију, која предвиђа заштиту културних добара у оружаним сукобима.

„Србија до сада није користила понуђену могућност у оквиру ове конвенције, а то је стављање културног наслеђа на листу појачане заштите. Студеница је већ уписана на листу Унескове Светске баштине и логично је да се почне прво са уписом нашег највреднијег споменика који испуњава критеријуме у оквиру ове Конвенције”, објашњава помоћница министра културе.

Да би неки споменик културе добио привилегију да буде под појачаном заштитом Унеска, мора да испуни строге критеријуме ове организације.

„Пре свега, мора да буде реч о културном наслеђу од највећег значаја за човечанство, као и да буде заштићено одговарајућим домаћим правним и административним мерама које признају његову изузетну културну и историјску вредност и осигуравају највиши ниво заштите. Такође, мора да постоји гаранција државе да се он не користи у војне сврхе”, каже Асја Драча Мунтеан.

Како „Политика” незванично сазнаје, у документацији коју је амбасадор Србије при Унеску у Паризу пре десетак дана предао уз захтев Србије налази се и потврда Министарства одбране Србије да се Студеница налази на подручју где се не планирају војна дејства наше армије.

Хашка конвенција предвиђа и да ће споменик културе који се нађе под посебном заштитом Унеска у случају евентуалних оружаних сукоба бити посебно обележен како би се знало да је под Унесковим протекторатом.

Иако се деценијама уназад води посебна брига о заштити културних добара током оружаних сукоба, чини се да је свет на оваква разарања постао много осетљивији тек после напада припадника Исламске државе на Палмиру. Разарања и крађе из античког града смештеног у пустињи Сирије навеле су и Уједињене нације да се озбиљније позабаве овим питањем. Тако је Савет безбедности УН-а прошлог месеца једногласно усвојио Резолуцију 2347, којом је осудио уништавање и кријумчарење културне баштине од стране терористичких група током оружаног сукоба. Ова резолуција предвиђа да ће се такви напади убудуће третирати као ратни злочин, те да починиоци морају бити изведени пред лице правде. Подсећања ради, албански терористи су током сукоба на Косову разорили Цркву Богородице Љевишке у Призрену, манастир Светих архангела, такође код Призрена, манастире Зочиште и Девич...

За заштиту и обнову уништеног културног наслеђа обезбеђен је и новац. У децембру прошле године, под покровитељством Унеска, на иницијативу шеика Уједињених Арапских Емирата Мохамеда бин Заједа и француског председника Франсоа Оланда, у Абу Дабију је одржана конференција која је окупила више од четрдесет шефова држава, премијера и других званичника. На конференцији је оформљен Фонд за заштиту угроженог културног наслеђа у оружаним сукобима, који ће располагати са сто милиона долара намењених финансирању превентивне заштите, као и хитним операцијама обнове културних добара, борби против нелегалне трговине тим добрима...

Београд, како за наш лист каже помоћница министра културе, неће стати само на Студеници. План је да се на листи посебно заштићених споменика нађу и сви други српски манастири и цркве које су на Унесковој листи Светске баштине.