Snažnije okrilje za Studenicu
Na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturne baštine Srbija ima pet zaštićenih lokaliteta i još 11 koji su nominovani za ulazak na listu. „Politika” u dosijeu otkriva detalje o onima koji su već proglašeni svetskom baštinom: Stari Ras i Sopoćani (1979), Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004), Gamzigrad-Romulijana (2007) i srednjovekovni nadgrobni spomenici stećci (2016)
Manastir Studenica mogao bi da bude prvi spomenik srpske duhovnosti i tradicije koji bi se u slučaju eventualnog oružanog sukoba našao pod pojačanom zaštitom Uneska.
Objašnjavajući šta stoji iza odluke Beograda da Studenicu kandiduje za upis u Međunarodni registar kulturnih dobara pod posebnom zaštitom, sagovornik „Politike” iz diplomatskih krugova kaže da je bilo krajnje vreme da i mi budemo jednom odgovorni i unapred ukažemo na eventualnu opasnost od nemilih događaja u budućnosti, posebno jer se ovaj manastir nalazi relativno blizu područja gde je bilo sukoba.
„Naš zahtev ima i izvesnu političku dimenziju, jer mi time ukazujemo na ponašanje nekih naših suseda, odnosno da je ono takvo da mi ne možemo biti potpuno mirni u pogledu njihovih namera”, objašnjava naš sagovornik, ali i uverava da nema razloga za veliku brigu jer su mnoge države na ovaj način zaštitile svoja vredna istorijska dobra koja se nalaze daleko od bilo kakvih sukoba. Tako je na toj listi spomenika pod posebnom zaštitom Uneska, još od šezdesetih godina prošlog veka, Vatikan, kao i nekoliko starih holandskih gradova.
Ideja za podnošenje zahteva Unesku potekla je iz Ministarstva kulture, a pomoćnik ministra za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture Asja Drača Muntean kaže za „Politiku” da Srbija počinje da vodi „ozbiljnu politiku upravljanja rizicima u skladu sa svetskim trendovima”.
„Danas smo, nažalost, svedoci uništavanja kulturnog nasleđa u svetu, što se može videti na primeru stradanja Palmire u Siriji”, kaže naša sagovornica i podseća da je još posle Drugog svetskog rata Unesko usvojio takozvanu Hašku konvenciju, koja predviđa zaštitu kulturnih dobara u oružanim sukobima.
„Srbija do sada nije koristila ponuđenu mogućnost u okviru ove konvencije, a to je stavljanje kulturnog nasleđa na listu pojačane zaštite. Studenica je već upisana na listu Uneskove Svetske baštine i logično je da se počne prvo sa upisom našeg najvrednijeg spomenika koji ispunjava kriterijume u okviru ove Konvencije”, objašnjava pomoćnica ministra kulture.
Da bi neki spomenik kulture dobio privilegiju da bude pod pojačanom zaštitom Uneska, mora da ispuni stroge kriterijume ove organizacije.
„Pre svega, mora da bude reč o kulturnom nasleđu od najvećeg značaja za čovečanstvo, kao i da bude zaštićeno odgovarajućim domaćim pravnim i administrativnim merama koje priznaju njegovu izuzetnu kulturnu i istorijsku vrednost i osiguravaju najviši nivo zaštite. Takođe, mora da postoji garancija države da se on ne koristi u vojne svrhe”, kaže Asja Drača Muntean.
Kako „Politika” nezvanično saznaje, u dokumentaciji koju je ambasador Srbije pri Unesku u Parizu pre desetak dana predao uz zahtev Srbije nalazi se i potvrda Ministarstva odbrane Srbije da se Studenica nalazi na području gde se ne planiraju vojna dejstva naše armije.
Haška konvencija predviđa i da će spomenik kulture koji se nađe pod posebnom zaštitom Uneska u slučaju eventualnih oružanih sukoba biti posebno obeležen kako bi se znalo da je pod Uneskovim protektoratom.
Iako se decenijama unazad vodi posebna briga o zaštiti kulturnih dobara tokom oružanih sukoba, čini se da je svet na ovakva razaranja postao mnogo osetljiviji tek posle napada pripadnika Islamske države na Palmiru. Razaranja i krađe iz antičkog grada smeštenog u pustinji Sirije navele su i Ujedinjene nacije da se ozbiljnije pozabave ovim pitanjem. Tako je Savet bezbednosti UN-a prošlog meseca jednoglasno usvojio Rezoluciju 2347, kojom je osudio uništavanje i krijumčarenje kulturne baštine od strane terorističkih grupa tokom oružanog sukoba. Ova rezolucija predviđa da će se takvi napadi ubuduće tretirati kao ratni zločin, te da počinioci moraju biti izvedeni pred lice pravde. Podsećanja radi, albanski teroristi su tokom sukoba na Kosovu razorili Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, manastir Svetih arhangela, takođe kod Prizrena, manastire Zočište i Devič...
Za zaštitu i obnovu uništenog kulturnog nasleđa obezbeđen je i novac. U decembru prošle godine, pod pokroviteljstvom Uneska, na inicijativu šeika Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohameda bin Zajeda i francuskog predsednika Fransoa Olanda, u Abu Dabiju je održana konferencija koja je okupila više od četrdeset šefova država, premijera i drugih zvaničnika. Na konferenciji je oformljen Fond za zaštitu ugroženog kulturnog nasleđa u oružanim sukobima, koji će raspolagati sa sto miliona dolara namenjenih finansiranju preventivne zaštite, kao i hitnim operacijama obnove kulturnih dobara, borbi protiv nelegalne trgovine tim dobrima...
Beograd, kako za naš list kaže pomoćnica ministra kulture, neće stati samo na Studenici. Plan je da se na listi posebno zaštićenih spomenika nađu i svi drugi srpski manastiri i crkve koje su na Uneskovoj listi Svetske baštine.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
