Турска дијаспора наклоњенија Ердогану

Према још непотпуним резултатима, „за” на референдуму је на бирачиштима у турским конзулатима у Немачкој заокружило око 63 одсто бирача – знатно више него у матици – а „против” нешто мање од 37 одсто.

Иако је раније саопштавано да је излазност у Немачкој премашила 50 одсто од укупно 1,43 милиона турских држављана у Немачкој, сада турски и немачки медији истичу да је гласало око 49 одсто бирача.

Будући да је излазност у Немачкој на турским парламентарним изборима у новембру 2015. била тек нешто више од 40 одсто, очигледно да је оштра референдумска кампања Ердогана и његових министара, који су оптуживали власти у Немачкој и Холандији за „нацистичке методе”, подигла излазност за око 130.000 бирача, а делом и удео подршку Ердогану чија партија је 2015. забележила мању подршку – од 59,7 одсто гласача.

Излазност је са 40 одсто у 2015. повећана на око 48 одсто и у осталим земљама где живи турска дијаспора, при чему је за уставне реформе гласало највише управо у земљама где је највише житеља са турским пасошем. У Белгији је 77 одсто бирача било „за”, у Аустрији 73, у Холандији 71, а у Француској 65.

У првим реакцијама, европски званичници су настојали да смире тензије после турске кампање по ЕУ, коју је холандски премијер Марк Руте, раније окарактерисао као „хистеричну”. У заједничком саопштењу са својим вицеканцеларом и шефом дипломатије Зигмаром Габријелом, немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је да од турске владе очекује да „након једне оштре референдумске кампање започне дијалог пун поштовања са свим политичким и друштвеним снагама у земљи”. Они истичу да „поштују право Турака да одлучују о сопственом уставу”, али да је резултат показао „колико дубоко је турско друштво подељено”.

„То представља велику одговорност за турску власт и председника Ердогана лично”, истакли су Меркeлова и Габријел, указујући и на то да је ОЕБС изразио сумњу у вези с питањем да ли је гласање обављено у одговарајућим условима. „Турска, као чланица ОЕБС-а и кандидат за чланство у ЕУ, мора да размотри та питања која стварају забринутост”, навели су они.

Шеф немачке Социјалдемократске странке и њен канцеларски кандидат Мартин Шулц објавио је на „Твитеру” да мала разлика у гласовима показује да Ердоган не представља целу Турску и да је веома важно да се настави демонстрирање посвећености демократији и људским правима.

Потпредседница Меркелине Хришћанско-демократске уније Јулија Клекнер истакла је да сада не види никакве шансе да Турска буде примљена у ЕУ.

„Врата за улазак у ЕУ су сада дефинитивно затворена”, изјавила је она у тексту који је написала за „Хафингтон пост”, док је на прекид приступних преговора ЕУ и Турске позвао и један од функционера сестринске демохришћанске странке у Баварској, Манфред Вебер: „Пуноправно чланство (Турске у ЕУ) више не може бити циљ”.

Вођа удружења под називом Турска заједница у Немачкој разочаран је резултатом референдума, нарочито исходом гласања у Немачкој, будући да су се они противили Ердогановој жељи да Турска уместо парламентарног има председнички политички систем.

„Ми, како партије тако и организације, морамо сада да пажљиво анализирамо резултате и пронађемо начине да допремо до ових људи који живе у слободи у Немачкој, али који желе аутократију за људе у Турској”, рекао је за дневни лист „Манхајмер морген” Гекај Софуглу, председник Турске заједнице у Немачкој.

Супротно мишљење има Кемал Ергин, шеф екстремно конзервативне Исламске заједнице Мили Геруш, која је друга по величини муслиманска верска заједница у Немачкој и важи за блиску Ердогану. Он истиче да „сада морамо да поштујемо овај резултат” те да он жели да све ово допринесе „жељеној политичкој и друштвеној хармонизацији”. Међутим, ако је судити по атмосфери међу турским држављанима у Немачкој, до тога ће тешко доћи.