Turska dijaspora naklonjenija Erdoganu

Prema još nepotpunim rezultatima, „za” na referendumu je na biračištima u turskim konzulatima u Nemačkoj zaokružilo oko 63 odsto birača – znatno više nego u matici – a „protiv” nešto manje od 37 odsto.

Iako je ranije saopštavano da je izlaznost u Nemačkoj premašila 50 odsto od ukupno 1,43 miliona turskih državljana u Nemačkoj, sada turski i nemački mediji ističu da je glasalo oko 49 odsto birača.

Budući da je izlaznost u Nemačkoj na turskim parlamentarnim izborima u novembru 2015. bila tek nešto više od 40 odsto, očigledno da je oštra referendumska kampanja Erdogana i njegovih ministara, koji su optuživali vlasti u Nemačkoj i Holandiji za „nacističke metode”, podigla izlaznost za oko 130.000 birača, a delom i udeo podršku Erdoganu čija partija je 2015. zabeležila manju podršku – od 59,7 odsto glasača.

Izlaznost je sa 40 odsto u 2015. povećana na oko 48 odsto i u ostalim zemljama gde živi turska dijaspora, pri čemu je za ustavne reforme glasalo najviše upravo u zemljama gde je najviše žitelja sa turskim pasošem. U Belgiji je 77 odsto birača bilo „za”, u Austriji 73, u Holandiji 71, a u Francuskoj 65.

U prvim reakcijama, evropski zvaničnici su nastojali da smire tenzije posle turske kampanje po EU, koju je holandski premijer Mark Rute, ranije okarakterisao kao „histeričnu”. U zajedničkom saopštenju sa svojim vicekancelarom i šefom diplomatije Zigmarom Gabrijelom, nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da od turske vlade očekuje da „nakon jedne oštre referendumske kampanje započne dijalog pun poštovanja sa svim političkim i društvenim snagama u zemlji”. Oni ističu da „poštuju pravo Turaka da odlučuju o sopstvenom ustavu”, ali da je rezultat pokazao „koliko duboko je tursko društvo podeljeno”.

„To predstavlja veliku odgovornost za tursku vlast i predsednika Erdogana lično”, istakli su Merkelova i Gabrijel, ukazujući i na to da je OEBS izrazio sumnju u vezi s pitanjem da li je glasanje obavljeno u odgovarajućim uslovima. „Turska, kao članica OEBS-a i kandidat za članstvo u EU, mora da razmotri ta pitanja koja stvaraju zabrinutost”, naveli su oni.

Šef nemačke Socijaldemokratske stranke i njen kancelarski kandidat Martin Šulc objavio je na „Tviteru” da mala razlika u glasovima pokazuje da Erdogan ne predstavlja celu Tursku i da je veoma važno da se nastavi demonstriranje posvećenosti demokratiji i ljudskim pravima.

Potpredsednica Merkeline Hrišćansko-demokratske unije Julija Klekner istakla je da sada ne vidi nikakve šanse da Turska bude primljena u EU.

„Vrata za ulazak u EU su sada definitivno zatvorena”, izjavila je ona u tekstu koji je napisala za „Hafington post”, dok je na prekid pristupnih pregovora EU i Turske pozvao i jedan od funkcionera sestrinske demohrišćanske stranke u Bavarskoj, Manfred Veber: „Punopravno članstvo (Turske u EU) više ne može biti cilj”.

Vođa udruženja pod nazivom Turska zajednica u Nemačkoj razočaran je rezultatom referenduma, naročito ishodom glasanja u Nemačkoj, budući da su se oni protivili Erdoganovoj želji da Turska umesto parlamentarnog ima predsednički politički sistem.

„Mi, kako partije tako i organizacije, moramo sada da pažljivo analiziramo rezultate i pronađemo načine da dopremo do ovih ljudi koji žive u slobodi u Nemačkoj, ali koji žele autokratiju za ljude u Turskoj”, rekao je za dnevni list „Manhajmer morgen” Gekaj Sofuglu, predsednik Turske zajednice u Nemačkoj.

Suprotno mišljenje ima Kemal Ergin, šef ekstremno konzervativne Islamske zajednice Mili Geruš, koja je druga po veličini muslimanska verska zajednica u Nemačkoj i važi za blisku Erdoganu. On ističe da „sada moramo da poštujemo ovaj rezultat” te da on želi da sve ovo doprinese „željenoj političkoj i društvenoj harmonizaciji”. Međutim, ako je suditi po atmosferi među turskim državljanima u Nemačkoj, do toga će teško doći.