Избори и протести
С обзиром на контекст и околности, председнички избори су окончани једино могућим исходом. Заправо, могло би се рећи да се оно најважније у вези с овим изборима одиграло месец-два раније, у неколико фебруарских дана око Сретења, када је једним муњевитим политичко-таблоидним блицкригом скршена намера Томислава Николића да се кандидује за други мандат, а Александар Вучић акламативно извикан за кандидата. Остало је мање-више била формалност.
Групација која је подржала Вучића за председника пре само годину дана на парламентарним изборима добила је око 62 одсто гласова (СНС, плус СПС-ЈС, плус мањине). И чак и уз претпоставку одређеног пада и/или коалиционе непослушности није било могуће очекивати да може изгубити више од 10 одсто. С друге стране, опозициони кандидати су расподелили оних тридесетак одсто, колико је опозицији припало и прошле године. Плус „Бели“, и његових десетак одсто „протестних“ гласова, који су у перспективи ипак ближи опозицији.
Главни уредник портала НСПМ, народни посланик
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
