Izbori i protesti
S obzirom na kontekst i okolnosti, predsednički izbori su okončani jedino mogućim ishodom. Zapravo, moglo bi se reći da se ono najvažnije u vezi s ovim izborima odigralo mesec-dva ranije, u nekoliko februarskih dana oko Sretenja, kada je jednim munjevitim političko-tabloidnim blickrigom skršena namera Tomislava Nikolića da se kandiduje za drugi mandat, a Aleksandar Vučić aklamativno izvikan za kandidata. Ostalo je manje-više bila formalnost.
Grupacija koja je podržala Vučića za predsednika pre samo godinu dana na parlamentarnim izborima dobila je oko 62 odsto glasova (SNS, plus SPS-JS, plus manjine). I čak i uz pretpostavku određenog pada i/ili koalicione neposlušnosti nije bilo moguće očekivati da može izgubiti više od 10 odsto. S druge strane, opozicioni kandidati su raspodelili onih tridesetak odsto, koliko je opoziciji pripalo i prošle godine. Plus „Beli“, i njegovih desetak odsto „protestnih“ glasova, koji su u perspektivi ipak bliži opoziciji.
Glavni urednik portala NSPM, narodni poslanik
CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
