Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пријава доприноса до 30. априла

За­по­сле­ни ко­ји су укљу­че­ни у оба­ве­зно со­ци­јал­но оси­гу­ра­ње мо­гу елек­трон­ски да про­ве­ре да ли им га­зда уплаћује пензионо
Пријава доприноса до 30. априла
Предаја обрасца М4 на шалтеру ПИО постаје прошлост (Фото А. Васиљевић)

Навршене године стажа или живота нису увек довољне да би се неко пензионисао. Није редак случај да бившем запосленом уместо поштара који прву пензију доноси на руке, стигне обавештење да због „рупе у стажу” нема услов за пензију.

Ко је за то крив? Најчешће послодавац који није редовно уплаћивао доприносе својим запосленима, а који су за то сазнали тек када су хтели да се пензионишу.

Крај априла последњи је рок до када би послодавци у Србији требало Фонду за пензијско и инвалидско осигурање да доставе пријаву М4 обрасца којим потврђују да су редовно уплаћивали зараде и доприносе за своје раднике током 2016. године. У ПИО фонду објашњавају да је законска обавеза послодаваца да им достављају доказе, односно да плаћају доприносе за све запослене, а обрачун, контрола и наплата доприноса је у надлежности Пореске управе.

Само са тако комплетираним обрасцем, Фонд има тачну евиденцију о стажу и плаћеним доприносима за радника. Догађа се да послодавац уредно уплати доприносе запосленима, али није предао доказ о томе, односно пријаву М-4, тако да у матичној евиденцији фонда о томе не постоје подаци, истичу у ПИО фонду. Познато је да је неажурност послодаваца основни разлог због којег касне решења о пензионисању.

У Фонду наглашавају да је од 15. марта 2016. године, када је пензијски фонд омогућио послодавцима да пријаве М-4, односно доказе о уплаћеним доприносима за претходну годину, достављају електронски, без чекања на шалтерима, до данас евидентирано 185.200 примљених пријава.

Током 2016. године пријаве М-4 за 2015. и раније године, доставило је 159.549 послодаваца, што је за око 40.000 пријава више него што је у 2015. достављено за 2014. годину. Број поднетих захтева за преузимање пријава за 2016. годину закључно са 18. априлом 2017. године износи 25.651 пријава.

Овом електронском услугом послодавцима је омогућено да на време испуне своје законске обавезе, једноставно и без чекања на шалтерима филијала Фонда, јер осим електронског захтева и попуњене пријаве М-4, послодавци нису у обавези да достављају другу документацију.  Податке унете у пријаву М-4 Фонд проверава на основу података Централног регистра обавезног социјалног осигурања. Послодавци су брзо и лако прихватили нови начин доставе пријава М-4 и од почетка рада овог електронског сервиса до данас у Фонду је примљено око 180.000 пријава М-4, за 2015 и 2016. годину, од чега је 75 одсто примљено електронским путем, а остало на шалтеру, истичу у ПИО фонду.

Послодавац може и после истека законског рока од 30. априла да поднесе пријаву, али у том случају Закон о ПИО, прописује могућност казне.

Иако би важећим прописима уплата пореза и доприноса требало да буде обједињена и да, када једног месеца послодавац то не учини, Пореска управа на то одмах реагује, у Србији је и даље доста оних који се оглушују о закон, рачунајући да ће држава уместо њих, повезати стаж за запослене, што се често и дешава. Уосталом, недавно смо се уверили да радницима фабрике за ремонт шинских возила Гоша, послодавац од 2013. године није уплаћивао доприносе нити им је давао плате. За то није сносио законске последице, упркос томе што је држава има механизме да га казни.

Иначе, од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2003. године држава је повезала стаж за 66.163 предузећа, односно 274.000 радника. За то је из државне касе издвојено 20,65 милијарди динара, а повезано је око пола милиона година стажа осигураницима којима несавесни послодавци нису редовно уплаћивали доприносе за ПИО. Ти доприноси, никада касније нису наплаћени од послодаваца.

Запослени могу да поведу спор против несавесних послодаваца, а порезници овај поступак воде по службеној дужности, а изузетно по захтеву странке. Пријава радника користи се као један од индикатора за контролу обрачуна и уплате доприноса за све запослене понаособ.

Када утврде да послодавац није уплаћивао порезе и доприносе, доносе решење и налажу уплату, али ако се послодавац и тада оглуши примењују се сва средства принудне наплате, мада и то није лак начин да се проблем реши. Принудном наплатом скидају се паре са рачуна или продаје имовина од које се касније намирује дуг за пензијске доприносе. То се, међутим, не може урадити у случају усвојеног плана реогранизације, договореног репрограма или проглашеног стечаја.

Запослени који су укључени у обавезно социјално осигурање и имају важећу личну карту могу електронски да провере своје податке из базе матичне евиденције Фонда ПИО. Односно, могу да провере да ли им послодавци редовно плаћају доприносе и у ком износу, да ли су пријављени, односно одјављени и с којим датумима, као и да ли су евентуалне промене ажуриране у бази Фонда. Овакви подаци и информације и до сада су могли да се добију, али само доласком на шалтер филијале Фонда.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dragan
Kakav podvala. Zaposleni treba da juri poslodavca da uplati obavezne doprinose državi!!! Normalno je da država juri one koji ne izvršavaju svoje obaveze prema njoj. Zato postoje službe koje plaćaju zaposleni, zar ne? Kada ne platite porez, ako ste siromašni, država vas juri i oduzima imovinu. Ako ste bogati i dugujete mnogo državi - niko vas ne juri. Država mora da kontroliše uplate za penziju i po službenoj dužnosti da pokreće krivične prijave za izbegavanje uplata koje direktno idu u budžet. Prepuštanje takvih slučajeva pojedincima znači namernu podršku kriminalu u društvu i državi. A zašto onda plaćamo državne službenike? Samo da štite najbogatije, najprivilegovanije, elitu!!! Da li nam treba takva država? NE!
smb
necete verovati ali niste u pravu. dok je raniji sistem "brinuo" za penzijske doprinose a drzava je bila vlasnik svih preduzeca - privatne svojine skoro da nije ni bilo, to je funkcionisalo. sada su privatnici svake vrste na delu, nije vise drzava i oni nisu bas tako savesni sto se doprinosa tice - citamo to svaki dan. i ne samo u srbiji, svuda je to tako. samo za razliku od srbije, poslodavci, bar kod nas na zapadu, znaju da svako kontrolise sopstvene doprinose, (inace je sam "kriv"), a srbija je ovaj isti put sama izabrala. "individualna odgovornost" se to "moderno" zove - to znaci svako brine za sebe i kontrolise, nema poverenja bez dokaza. poslodavci posluju, propadaju, bankrotiraju... koga da jurite posle 10-15godina ako nema doprinosa. u sustini veoma mucno ali tako je. drzava ne zna za svakog gradjanina gde je i sta radi, ne moze svakog da tera da podnosi raport, svako je odgovoran za sebe. nema vise kolektivne brige, ko pre to shvati utoliko bolje. pozdrav.
Jelenko Belic
A zašto poslodavac ne bi isplaćivao bruto platu zaposlenom, a zaposleni da plaća (fizički tj. tehnički) PIO? Za PIO ionako plaćaju radnici, neka preuzmu tu obavezu uplate lepo na sebe pa im niko neće biti kriv. Samo, kad bi se uveo takav zakon kod nas, potpisujem da većina zaposlenih ne bi plaćala PIO :) Opet bi neko drugi bio kriv.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.