И позајмице на удару

Позајмица по текућем рачуну грађана један је од најчешће коришћених и најпопуларнијих кредитних производа у Србији. То потврђује и податак да је у банкама у Србији крајем фебруара више од 3,7 милиона грађана имало отворен текући рачун, а износ дозвољеног прекорачења достигао је 40 милијарди динара.

Према прописима из 2005. године позајмица по текућем рачуну ограничена је на износ једне плате. Исте године је дефинисано ограничење за могуће месечно задужење по кредитима и кредитним картицама до износа 30 одсто редовних месечних примања, односно до 50 одсто плате, ако је реч о задужењу по стамбеним кредитима.

Народна банка Србије, као једина преостала институција у нашој земљи која не посустаје у доследном спровођењу својих задатака, пре свега у одбрани стабилности цена и курса домаће валуте, донела је најновији сет рестриктивних мера монетарне политике.

Једна од њих је да се у ограничењима која предвиђају могуће месечно задужење грађана по кредитима и кредитним картицама до 30 процената редовних месечних примања, од 1. јула ове године уврсти износ од пет одсто одобрене позајмице по текућем рачуну.

Шта то значи на примеру корисника текућег рачуна који има редовна месечна примања 30.000 динара објашњава Мирко Шпановић, члан Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке, која има, како истиче, најнижу камату за кредитну картицу (1,25 одсто), а за позајмицу по текућем рачуну (1,85 одсто месечно).

На пример, ако је до 30. јуна 2008. године дозвољена позајмица у висини плате до 30.000 динара, месечне обавезе по кредитима и кредитним картицама могу бити до 9.000 динара, што чини 30 одсто плате. Од 1. јула 2008. за позајмицу од 30.000 хиљада динара месечне обавезе по кредитима и кредитним картицама могу бити до 7.500 динара.

Дакле, за 1.500 динара, што чини пет одсто од износа одобрене позајмице, клијенту банке је смањена могућност ранијег месечног задужења по кредитима и кредитним картицама.

За грађане који после 1. јула почну да се задужују ситуација је јасна. За оне који су у ранијем периоду већ у потпуности искористили границу задужења у отплати кредита и кредитних картица, постоје два решења.

У договору са својом банком грађани ће моћи да смање месечне обавезе по кредитима и кредитним картицама. Смањење тих обавеза могуће је рефинансирањем раније узетих кредита по нижој каматној стопи или на дужи рок. Најједноставнији начин решења овог проблема за преко милион грађана који користе кредитну картицу, биће делимично смањивање висине одобреног лимита по кредитној картици.

Друго, свакако мање популарно решење, биће делимично или потпуно одрицање од позајмице по текућем рачуну.

Ако неке од банака почну да избегавају примену ових прописа, поред изостајања ефеката који су били циљ Народне банке Србије, доћи ће и до повећања оних пласмана који се сматрају ризичним, што ће изазвати повећање цене кредита.

Све у свему, банке и њихови клијенти биће још једном принуђени да се прилагоде новим условима. Остаје нада да ће, поред Народне банке, одговорност за стабилност финансијске ситуације у земљи преузети и друге институције. Тиме ће и клијенти банака, пре свега грађани, бити под мањим притиском наредних мера монетарне политике.