Влада спрема новог в. д. директора за Ресавицу

Заступници предузећа могу да буду и руководиоци који су актом, или одлуком надлежног органа јавног предузећа овлашћени да заступају фирму.

Оснивачким актом ЈП ПЕУ прописано је да директор може дати неком другом писано пуномоћје за заступање јавног предузећа.

Иначе, последња четири дана од хапшења бившег в. д. генералног директора Стевана Џелатовића, „Ресавицом” нико званично не управља.

Хијерархијски посматрано, први у ланцу управе је Слободан Кокерић, извршни директор за техничке послове који је за „Политику” истакао да је „само први међу једнакима”, односно да води део који је у вези са техником, а да друга овлашћења нема. Ово предузеће јесте државно, па самим тим има газду, али тренутно нема именованог ни првог човека фирме, ни заменика.

Упитан ко тренутно управља рудником, Небојша Миленковић, председник Главног одбора синдиката „Ресавице”, каже, за наш лист, да се тренутно у предузећу ништа не дешава.

– Чекамо да нам неко из државе да инструкције шта ћемо и како ћемо даље. Овај вакуум, међутим, ни на који начин не утиче на процес производње, каже Миленковић.

Ово јавно предузеће, огласило се јуче и саопштењем у коме наводе да настављају редовно да раде, као и да се производни процеси несметано одвијају упркос чињеници да је в. д. генералног директора ухапшен. „Ресавица” и сви запослени подржавају активности државе на сузбијању корупције у јавним предузећима, наводи се у саопштењу и додаје да случајеви попут недавног хапшења, који стварају изузетно лошу слику у јавности о „Ресавица”, представљају само појединачне негативне примере који нису и не смеју бити правило у овом рударском комплексу.

Због свих поштених, марљивих и вредних радника и рудара, у сарадњи са државом морамо учинити све да се овај рударски комплекс што пре реорганизује и стане на здраве ноге, саопштено је из „Ресавице”.

Ово, иначе, није први пут да челни људи „Ресавице” буду ухапшени. У фебруару прошле године ухапшен је тадашњи директор рудника Владан Милошевић, такође због примања мита. Осуђен је на четири године затвора. Осим њега, осуђен је и Војкан Јанковић, комерцијални директор „Ресавице”, такође због примања мита на казну од две године затвора. Милошевић, који је био члан Главног одбора СНС, осуђен је због примање мита од Милана Илића, Војкана Милановића и Љубише Стаменковића.

Судбина „Ресавице” била је довољно тешка и без махинација претходна два директора, јер је требало кренути у затварање четири рудника која су у његовом саставу што доводи у питање судбину више од 1.500 радника.

Џелатовић је непосредно пре хапшења објаснио да ће се здрави делови компаније сачувати, а болесни одстранити, јер само тако „Ресавица” може да преживи.

О судбини угљенокопа, објаснио је тада, требало би да одлучује влада на основу анализе радне групе. О појединостима није, међутим, желео да прича, укључујући и питање вишка запослених.

План за „Ресавицу” предвиђао је да се највећи број рудара из рудника који немају перспективу пребаце међу оне који имају, али да се при томе води рачуна да се не угрози економичност пословања.