Vlada sprema novog v. d. direktora za Resavicu

Zastupnici preduzeća mogu da budu i rukovodioci koji su aktom, ili odlukom nadležnog organa javnog preduzeća ovlašćeni da zastupaju firmu.

Osnivačkim aktom JP PEU propisano je da direktor može dati nekom drugom pisano punomoćje za zastupanje javnog preduzeća.

Inače, poslednja četiri dana od hapšenja bivšeg v. d. generalnog direktora Stevana Dželatovića, „Resavicom” niko zvanično ne upravlja.

Hijerarhijski posmatrano, prvi u lancu uprave je Slobodan Kokerić, izvršni direktor za tehničke poslove koji je za „Politiku” istakao da je „samo prvi među jednakima”, odnosno da vodi deo koji je u vezi sa tehnikom, a da druga ovlašćenja nema. Ovo preduzeće jeste državno, pa samim tim ima gazdu, ali trenutno nema imenovanog ni prvog čoveka firme, ni zamenika.

Upitan ko trenutno upravlja rudnikom, Nebojša Milenković, predsednik Glavnog odbora sindikata „Resavice”, kaže, za naš list, da se trenutno u preduzeću ništa ne dešava.

– Čekamo da nam neko iz države da instrukcije šta ćemo i kako ćemo dalje. Ovaj vakuum, međutim, ni na koji način ne utiče na proces proizvodnje, kaže Milenković.

Ovo javno preduzeće, oglasilo se juče i saopštenjem u kome navode da nastavljaju redovno da rade, kao i da se proizvodni procesi nesmetano odvijaju uprkos činjenici da je v. d. generalnog direktora uhapšen. „Resavica” i svi zaposleni podržavaju aktivnosti države na suzbijanju korupcije u javnim preduzećima, navodi se u saopštenju i dodaje da slučajevi poput nedavnog hapšenja, koji stvaraju izuzetno lošu sliku u javnosti o „Resavica”, predstavljaju samo pojedinačne negativne primere koji nisu i ne smeju biti pravilo u ovom rudarskom kompleksu.

Zbog svih poštenih, marljivih i vrednih radnika i rudara, u saradnji sa državom moramo učiniti sve da se ovaj rudarski kompleks što pre reorganizuje i stane na zdrave noge, saopšteno je iz „Resavice”.

Ovo, inače, nije prvi put da čelni ljudi „Resavice” budu uhapšeni. U februaru prošle godine uhapšen je tadašnji direktor rudnika Vladan Milošević, takođe zbog primanja mita. Osuđen je na četiri godine zatvora. Osim njega, osuđen je i Vojkan Janković, komercijalni direktor „Resavice”, takođe zbog primanja mita na kaznu od dve godine zatvora. Milošević, koji je bio član Glavnog odbora SNS, osuđen je zbog primanje mita od Milana Ilića, Vojkana Milanovića i Ljubiše Stamenkovića.

Sudbina „Resavice” bila je dovoljno teška i bez mahinacija prethodna dva direktora, jer je trebalo krenuti u zatvaranje četiri rudnika koja su u njegovom sastavu što dovodi u pitanje sudbinu više od 1.500 radnika.

Dželatović je neposredno pre hapšenja objasnio da će se zdravi delovi kompanije sačuvati, a bolesni odstraniti, jer samo tako „Resavica” može da preživi.

O sudbini ugljenokopa, objasnio je tada, trebalo bi da odlučuje vlada na osnovu analize radne grupe. O pojedinostima nije, međutim, želeo da priča, uključujući i pitanje viška zaposlenih.

Plan za „Resavicu” predviđao je da se najveći broj rudara iz rudnika koji nemaju perspektivu prebace među one koji imaju, ali da se pri tome vodi računa da se ne ugrozi ekonomičnost poslovanja.