На једну грешку не правити додатну

Од нашег сталног дописника

Загреб, марта – Пажњу јавности ових дана привукло је понашање Хрватске у вези са актуелним проблемима око Космета, а посебно поступци Самосталне демократске српске странке у вези са хрватским признавањем једнострано проглашене независности јужне српске покрајине. СДСС се протеклих дана упорно противио таквом најављеном ставу владе РХ у којој као коалициони партнер ХДЗ-а има и свог представника на функцији потпредседника. Најавили су преиспитивање свог останка у тој владајућој коалицији, а Главни одбор странке, проширен представницима десет регионалних организација СДСС-а и члановима Председништва СНВ-а, једногласно је одлучио да не подржава хрватско признање Космета, али да остаје у владајућој коалицији.

О разлозима такве одлуке и очекивањима СДСС-а од политичког споразума с владајућим ХДЗ-ом разговарамо с Милорадом Пуповцем, председником Српског народног већа, потпредседником СДСС-а и саборским заступником те странке, иначе професором лингвистике на загребачком Филозофском факултету.

СДСС не подржава владину одлуку о признању једнострано проглашене независности Космета, али остаје у владајућој коалицији с ХДЗ-ом. Одлука није лако донета, поготово што и Срби у Хрватској о том догађају мисле идентично као и они у Србији и на Косову и Метохији. Шта је било пресудно да СДСС донесе овакву одлуку?

– Сматрамо да је одлука хрватске владе као и одлука дела земаља међународне заједнице о томе погрешна и ми смо упркос и емоционалним и политичим ставовима на крају одлучили да на једну грешку – која је доиста озбиљна и по нашем мишљењу тешка – не направимо додатну грешку. Јер би наш излазак сасвим сигурно дестабилизовао хрватско-српске односе у Хрватској, сасвим сигурно не би унапредио односе између Хрватске и Србије, а наш циљ је да сачувамо постигнути степен односа између Хрватске и Србије и, наравно, да не уназадимо односе у самој Хрватској. Они који су донели одлуку о признању нису водили о томе рачуна, нити у међудржавним односима, нити у међунационалним односима, па ни у регионалним односима. Ми нисмо хтели поновити ту грешку и колико год је одлука била тешка, ми смо донели ону за коју смо мислили да је политички најкориснија и да на једну штету не правимо додатну штету.

Инсистирали сте на томе да Хрватска то признање учини што касније, барем после предстојећих избора у Србији?

– Тако је. Ми смо пре свега инсистирали на томе да Хрватска не буде у првом кругу земаља, и у томе смо успели. Онда смо инсистирали да Хрватска то не чини ни пре самита у Букурешту и посете америчког председника Буша и обавили смо све што је у нашој моћи када су у питању разговори, али, нажалост, остали смо усамљени. Остали смо усамљени међу политичким странкама у Хрватској од којих је део тражио да то буде одмах, укључујући и део опозиционих, и остали смо усамљени и када су у питању чланови владајуће коалиције. При томе морам бити отворен и казати да је ХДЗ имао највише разумевања за наш положај, независно од тога што су донели одлуку с којом се ми не слажемо и не можемо је подржати, они су имали највише разумевања за нашу осетљивост, за наше политичке аргумента и настојали су учинити све да та одлука коју су донели под снажним притиском ипак не наштети међусобним односима – нити нама у Хрватској, а нити Хрватске и Србије.

Ако се већ није могла уздржати, зашто Хрватска није још мало оклевала с тим признањем?

– Хрватска очито није у спољнополитичким околностима у таквој позицији да може или да је могла бирати између отежаног пута у Европску унију и очувања постигнутих односа са Србијом и у региону. Хрватска се очито приклонила томе да убрза свој преговарачки процес, а сарадња са САД и НАТО-ом им се чинила најуверљивијим начином како се може убрзати процес преговора с ЕУ. И то је једина политичка рационалност у овим околностима коју ми можемо препознати, а све друго доиста нема никакво рационално утемељење.

Постоје нека мишљења да ово није била аутономна одлука СДСС-а, већ да је донета наводно под утицајем актуелне хрватске политике, а неки опет сматрају да СДСС спроводи „политику Београда”?

Морам рећи да у овим околностима на нас доиста нико није утицао осим нас самих, нашег руководства и нашега чланства. Упркос неким ставовима у Загребу да ми водимо спољну политику Србије, ми морамо рећи да нико од наших пријатеља из врха власти у Београду није имао потребу да нам говори шта нам је чинити, нити је требало да нам говори шта нам је чинити. А исто тако, упркос чињеници да би председнику Санадеру било лакше да смо се ми друкчије понашали – ми смо се понашали онако како смо сматрали да једино можемо.

Водили смо самосталну политику Срба у Хрватској која води рачуна о оном што је општи национални интерес, и Хрватске, с једне стране, али исто тако и општи национални интерес и осећај солидарности који Срби на простору бивше Југославије у овом тренутку сасвим сигурно деле, слагао се нетко с њим или не слагао. Ми тај осећај делимо и делићемо га и убудуће, надам се с високим степеном политичке рационалности. Њему треба посветити посебну пажњу зато што ће у Европској унији, у којој ћемо сутра бити сви, од осећаја те политичке рационалности и солидарности међу Србима на простору бивше Југославије зависити не само политичка култура него и политичка стабилност.

Зато бих онима који нам држе лекције о томе кога слушамо или не слушамо заправо хтео казати да посвете томе адекватну пажњу. Јер као што ми нисмо уцењивали владу у Загребу, него смо јој рекли шта је наш став и од њега не одустајемо, тако смо, истовремено, јасно рекли онима који нас оптужују да смо блиски Београду – ми нисмо урадили ништа у погледу нашег осећаја солидарности што није природно у овим околностима. Али неки други јесу урадили нешто што је супротно принципима политике коју су заговарали свих ових година, а то је принцип заштите територијалног суверенитета и интегритета и закључака Бадинтерове комисије. Према томе, ми смо остали доследни, за друге нисам сигуран.

Као коалициони партнер давали сте подршку влади у важним питањима – недавно на пример око ЗЕРП-а, која је тесно прошла – али има мишљења да је српска заједница заузврат добила премало од актуелне политике и да има велике проблеме у остваривању чак и оних права које им директно гарантују постојећи закони?

Није се тешко сложити о томе да Срби у Хрватској треба да добију више него што су добили до сада и са критиком која је оправдана и добронамерна, јер смо свесни тога да још увек више дајемо него што добијамо. Као што смо такође свесни да улазимо у фазу у којој ствари треба да буду обрнуте, у којој Хрватска, односно наша влада у којој смо одлучили учествовати, треба да буде, не издашнија, него праведнија према својим грађанима српске националности, онима који су у земљи и онима који су у избеглиштву.

Међутим, једну ствар треба да имамо на уму – да смо направили споразум за који ни сами нисмо пре неколико година могли веровати да ћемо га направити и који је покрио практично сва подручја која су од виталне важности за живот Срба у Хрватској. Ко је могао замислити да ћемо ипак успети наговорити владу да посебним мерама стимулише развојне пројекте, да додатним средствима надокнађује заосталост повратничких средина. А ипак је то направљено, као и много чега другог.

Очекујете доследно испуњавање коалиционог споразума. Који су непосредни приоритети у томе?

– То су свакако појачани буџети повратничких општина, њих око 40, које морају бити оспособљене додатним средствима како би могле издржати лоше буџетско стање и могле бити припремљене за партиципацију и учествовање у пројектима које влада и владине агенције имају за развој. Друго, посебни пројектни аранжмани за обнову комуналне и социјалне инфраструктуре у повратничким срединама. Кад кажем посебни, онда мислим да не иду редовним путем, већ су резултат посебних одредаба нашег споразума. На пример, посебан програм бриге о старим људима – ланац домова за старије и немоћне особа, посебан систем помоћи у кући, обилазак старијих људи, медицинска помоћ, прехрана односно кухиње итд, што може донети, с једне стране, запошљавање, а истовремено и бригу о људима који су у врло тешком положају.

Да ли су договорене конкретне позиције у извршној власти које ће попунити представници СДСС-а?

– Највећи део је договорен, иако има још неких позиција око којих нисмо постигли потпуну сугласност, али очекујемо и то када прођу ови велики датуми за Хрватску као што су Букурешт и посета Буша. Укупан број људи који ће бити на високим позицијама јесте око 20, с тим што онда остаје жупанијски и локални ниво на којем морамо поправити заступљеност. Оно што већ имамо у источној Славонији, где Срби имају функције дожупана, чланове градских и општинских управа итд, то бисмо хтели и у Карловачкој жупанији, у Личко-сењској, Задарској, Шибенско-книнској жупанији, и то је следећи корак који ћемо направити и за њега се припремамо.