Изабрани султан

Његов животопис потврђује исконску истину: на циљ стижу они који су упорни, који знају шта хоће. Свет је угледао 1954. године у месту Ризе на црноморској обали у сиромашној фамилији која се убрзо преселила у Истанбул. Као дечак био је приморан да продаје ђевреке и лимунаду да би зарадио коју пару. Они који га дуже познају тврде да од малих ногу није скривао лидерске амбиције. Често је одлазио на један напуштени брод у Босфору и вежбао да држи политичке говоре. Као четрдесетогодишњак већ је постао градоначелник 15-милионског Истанбула на листи радикалне исламистичке РЕФАХ партије која је убрзо забрањена. Тако је почео његов освајачки поход на Анкару.

Познат је као велики верник. Његова супруга Емина и две ћерке никада не излазе из куће без мараме преко главе.

У Турској је досад шеф државе био полупроцедурална фигура што је харизматичном Ердогану било испод части. Иницирао је промену Устава и увођење председничког система. То је објашњавао „сударањем” функција премијера и шефа државе, што му није сметало док је пуних једанаест година био председник владе. Сада ће бити све и свја: именоваће и смењивати министре, моћи ће да распусти парламент, да прогласи ванредно стање. По амандманима се укида место премијера.

Њега много не брине то што је предлог о промени Устава прошао кроз иглене уши (51,4 одсто је било за а 48,6 против) иако је иза себе, за разлику од опозиције, имао огромну пропагандну машинерију. Први пут леђа му је окренула већина житеља Истанбула, Анкаре и Измира.

Арогантни Ердоган на то не хаје: „Није важно да ли победиш са 1 : 0 или с 5 : 0. Победа је победа”, покушава он то да објасни иако су у владајућој Партији правде и развоја очекивали подршку најмање 60 одсто грађана.

Ердоган ће по старом уставу остати у председничкој фотељи још две године, док му не истекне садашњи мандат. Тек 2019. биће расписани избори по новим параграфима. Предвиђена су највише два петогодишња мандата.

Од оних је политичара који мало кога остављају равнодушним. Једни му аплаудирају, а други звижде. Годинама се на помен његовог имена јављају дилеме: харизматична личност или јефтини популиста, исламиста или реформатор, народни предводник или диктатор. У последње време је све већи број оних који га у земљи и свету доживљавају као новог султана који је, за разлику од османских претходника, дошао на чело земље на изборима.