Izabrani sultan

Njegov životopis potvrđuje iskonsku istinu: na cilj stižu oni koji su uporni, koji znaju šta hoće. Svet je ugledao 1954. godine u mestu Rize na crnomorskoj obali u siromašnoj familiji koja se ubrzo preselila u Istanbul. Kao dečak bio je primoran da prodaje đevreke i limunadu da bi zaradio koju paru. Oni koji ga duže poznaju tvrde da od malih nogu nije skrivao liderske ambicije. Često je odlazio na jedan napušteni brod u Bosforu i vežbao da drži političke govore. Kao četrdesetogodišnjak već je postao gradonačelnik 15-milionskog Istanbula na listi radikalne islamističke REFAH partije koja je ubrzo zabranjena. Tako je počeo njegov osvajački pohod na Ankaru.

Poznat je kao veliki vernik. Njegova supruga Emina i dve ćerke nikada ne izlaze iz kuće bez marame preko glave.

U Turskoj je dosad šef države bio poluproceduralna figura što je harizmatičnom Erdoganu bilo ispod časti. Inicirao je promenu Ustava i uvođenje predsedničkog sistema. To je objašnjavao „sudaranjem” funkcija premijera i šefa države, što mu nije smetalo dok je punih jedanaest godina bio predsednik vlade. Sada će biti sve i svja: imenovaće i smenjivati ministre, moći će da raspusti parlament, da proglasi vanredno stanje. Po amandmanima se ukida mesto premijera.

Njega mnogo ne brine to što je predlog o promeni Ustava prošao kroz iglene uši (51,4 odsto je bilo za a 48,6 protiv) iako je iza sebe, za razliku od opozicije, imao ogromnu propagandnu mašineriju. Prvi put leđa mu je okrenula većina žitelja Istanbula, Ankare i Izmira.

Arogantni Erdogan na to ne haje: „Nije važno da li pobediš sa 1 : 0 ili s 5 : 0. Pobeda je pobeda”, pokušava on to da objasni iako su u vladajućoj Partiji pravde i razvoja očekivali podršku najmanje 60 odsto građana.

Erdogan će po starom ustavu ostati u predsedničkoj fotelji još dve godine, dok mu ne istekne sadašnji mandat. Tek 2019. biće raspisani izbori po novim paragrafima. Predviđena su najviše dva petogodišnja mandata.

Od onih je političara koji malo koga ostavljaju ravnodušnim. Jedni mu aplaudiraju, a drugi zvižde. Godinama se na pomen njegovog imena javljaju dileme: harizmatična ličnost ili jeftini populista, islamista ili reformator, narodni predvodnik ili diktator. U poslednje vreme je sve veći broj onih koji ga u zemlji i svetu doživljavaju kao novog sultana koji je, za razliku od osmanskih prethodnika, došao na čelo zemlje na izborima.