Грчки дуг не може бити отплаћен
Oд нашег дописника
Атина – „Истина коју треба прихватити, али коју ниједна европска влада није спремна да саопшти својим пореским обвезницима јесте да Грчка никада неће моћи да врати дуг”, мишљење је Тима Гурстала, члана Института „Адам Смит” у Лондону који у часопису „Форбс” пише да је грешка што Атину нису пустили да банкротира, изађе из монетарне уније и – настави својим путем.
Ово је само један у серији написа који прате мукотрпне покушаје ММФ-а и европских поверилаца да се дође до договора око коначног учешћа Фонда у програму економске помоћи Грчкој.
Годишње заседање ММФ-а у Вашингтону и билатерални сусрети који су га пратили само су још једном потврдили тешко премостиве разлике које постоје у погледима око решавања дужничке кризе. ММФ и даље инсистира на томе да је огромни грчки дуг неодржив и да без његове реструктуризације праћене драстичним мерама штедње нема изласка из кризе, постављајући то, притом, као свој услов за учешће у програму.
Европски кредитори траже и даље нереални примарни суфицит од 3,5 одсто БДП-а бранећи на тај начин своје позиције код куће. Подаци грчке статистичке агенције ЕЛСТАТ показују да је грчки јавни дуг, и поред свих наметнутих мера, прошле године достигао 179 посто БДП-а у односу на 2015. када је износио 177,4 процената.
„Разлог свих ових невоља је врло јасан и лежи у чињеници да је још прихватање првог меморандума као решења за грчку кризу било погрешан корак. Грчкој је, једноставно, требало дозволити да банкротира и – оде.
Али, у име некакве европске солидарности и евра”, пише Гурстал. Земље чланице су поново уложиле новац који се врло брзо истопио у процесу плаћања камате на камату. Сада се суочавају са ситуацијом да, иако грчки дуг никада не може да буде отплаћен, морају да инсистирају на његовој отплати, али не и отписивању јер ће, у противном, морати да изађу пред бираче и једноставно признају: „Изгубили смо ваш новац!”
У сваком случају, кредитори су се у Вашингтону договорили да се инспектори врате у Атину на даље преговоре око усаглашавања спорних реформи и коначног усвајања пакета спроведених мера. Ципрасова влада има обавезу да после 1. маја тај тзв. технички споразум прође кроз парламент до 15. маја како би се на наредном заседању Еврогрупе 22. маја коначно отворио пут за даље преговоре о грчком дугу.
У суштини, нема великих промена јер Атина мора да пристане на нове мере штедње које ће се примењивати после 2018. године и које ће значити додатно смањење пензија, снижавање границе за неопорезоване приходе, нове порезе...
Последња испитивања јавног мњења показују да Ципрасова Сириза и даље по популарности заостаје за конзервативном Новом демократијом, да су Грци подељени око могућности расписивања нових избора и да њих 47 одсто сматра да влади треба дати још времена, а да када је реч о евентуалном изласку земље из монетарне уније 44 одсто је против а 31,5 процената сматра да би требало расписати референдум.
Премијер Ципрас апелује на кредиторе да „не одлажу могућност да се Грчка врати на пут привредног раста”. Поред тога, Ципрас подвлачи да је неопходно Грчкој оставити простор за раст јер је влада, без обзира на политичку цену коју за то мора да плати, испунила све захтеве поверилаца, да несугласице између ММФ-а и европских кредитора не треба да буду кочница на путу ка бољој будућности за грчки народ.
„Успели смо да се изборимо с тешкоћама у прошлости и уверен сам да ћемо то моћи поново”, изјавио је премијер Ципрас.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
