Grčki dug ne može biti otplaćen
Od našeg dopisnika
Atina – „Istina koju treba prihvatiti, ali koju nijedna evropska vlada nije spremna da saopšti svojim poreskim obveznicima jeste da Grčka nikada neće moći da vrati dug”, mišljenje je Tima Gurstala, člana Instituta „Adam Smit” u Londonu koji u časopisu „Forbs” piše da je greška što Atinu nisu pustili da bankrotira, izađe iz monetarne unije i – nastavi svojim putem.
Ovo je samo jedan u seriji napisa koji prate mukotrpne pokušaje MMF-a i evropskih poverilaca da se dođe do dogovora oko konačnog učešća Fonda u programu ekonomske pomoći Grčkoj.
Godišnje zasedanje MMF-a u Vašingtonu i bilateralni susreti koji su ga pratili samo su još jednom potvrdili teško premostive razlike koje postoje u pogledima oko rešavanja dužničke krize. MMF i dalje insistira na tome da je ogromni grčki dug neodrživ i da bez njegove restrukturizacije praćene drastičnim merama štednje nema izlaska iz krize, postavljajući to, pritom, kao svoj uslov za učešće u programu.
Evropski kreditori traže i dalje nerealni primarni suficit od 3,5 odsto BDP-a braneći na taj način svoje pozicije kod kuće. Podaci grčke statističke agencije ELSTAT pokazuju da je grčki javni dug, i pored svih nametnutih mera, prošle godine dostigao 179 posto BDP-a u odnosu na 2015. kada je iznosio 177,4 procenata.
„Razlog svih ovih nevolja je vrlo jasan i leži u činjenici da je još prihvatanje prvog memoranduma kao rešenja za grčku krizu bilo pogrešan korak. Grčkoj je, jednostavno, trebalo dozvoliti da bankrotira i – ode.
Ali, u ime nekakve evropske solidarnosti i evra”, piše Gurstal. Zemlje članice su ponovo uložile novac koji se vrlo brzo istopio u procesu plaćanja kamate na kamatu. Sada se suočavaju sa situacijom da, iako grčki dug nikada ne može da bude otplaćen, moraju da insistiraju na njegovoj otplati, ali ne i otpisivanju jer će, u protivnom, morati da izađu pred birače i jednostavno priznaju: „Izgubili smo vaš novac!”
U svakom slučaju, kreditori su se u Vašingtonu dogovorili da se inspektori vrate u Atinu na dalje pregovore oko usaglašavanja spornih reformi i konačnog usvajanja paketa sprovedenih mera. Ciprasova vlada ima obavezu da posle 1. maja taj tzv. tehnički sporazum prođe kroz parlament do 15. maja kako bi se na narednom zasedanju Evrogrupe 22. maja konačno otvorio put za dalje pregovore o grčkom dugu.
U suštini, nema velikih promena jer Atina mora da pristane na nove mere štednje koje će se primenjivati posle 2018. godine i koje će značiti dodatno smanjenje penzija, snižavanje granice za neoporezovane prihode, nove poreze...
Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Ciprasova Siriza i dalje po popularnosti zaostaje za konzervativnom Novom demokratijom, da su Grci podeljeni oko mogućnosti raspisivanja novih izbora i da njih 47 odsto smatra da vladi treba dati još vremena, a da kada je reč o eventualnom izlasku zemlje iz monetarne unije 44 odsto je protiv a 31,5 procenata smatra da bi trebalo raspisati referendum.
Premijer Cipras apeluje na kreditore da „ne odlažu mogućnost da se Grčka vrati na put privrednog rasta”. Pored toga, Cipras podvlači da je neophodno Grčkoj ostaviti prostor za rast jer je vlada, bez obzira na političku cenu koju za to mora da plati, ispunila sve zahteve poverilaca, da nesuglasice između MMF-a i evropskih kreditora ne treba da budu kočnica na putu ka boljoj budućnosti za grčki narod.
„Uspeli smo da se izborimo s teškoćama u prošlosti i uveren sam da ćemo to moći ponovo”, izjavio je premijer Cipras.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
