„Агрокор” наш балкански

... nisam citao celi tekst,ali ovaj uvod je dovoljan za par reci ... ta ekonomija zapada o kojoj ucimo da je bezgresna,da je trziste jedino merilo,i da je slobodni protok robe i kapitala,ne i ljudi vrh demokratije vidimo gde nas vodi ...skoro je Galbrajt i tome i knjigu napisao ... a nasa elita pocev od Djindjica,pa preko nesretne i jadne G-17 sve do danas nas davi da je to put bez alternative ... moramo sto pre da nadjemo nas Srpski put ...jedini pravi ...

"Agrokor" nije balkanski, jos manje nas, vec hrvatski. To sto ce stradati srpska imovina i srpski radnici je logican sled stvari u drzavi koja ne mari ni za sta i ni za koga. Korupcija i pljacka su svuda oko nas i zato su se oni koji su Todoricu prodali budzasto zemlju i fabrike dobro ovajdili. Imovina "Agrokora" u Srbiji nije nase vlasnistvo i o njoj odlucuje bord poverilaca. Shodno tome ona moze da bude prodata bilo kome i za bilo koju namenu. Fabrike sutra mogu biti zatvorene, a radnici otpusteni. Drzava Srbija, kao i obicno, moze samo da gleda i cuti.

" Ageokor" je posledica nevidjenog amaterizma u biznisu imanentnog ovim prostorima, posebno u Hrvatskoj i Srbiji. Uzmimo " Frikom"; firma nastala zajednickim ulaganjem " englesko- holandskog Unilevera", Medjunarodne banke za obnovu i razvoj i PKBa po ugovoru o know-how ( znati kako, umeti raditi) zapocinje poslovanje kao prva jedinica ( unit) tog poslovnog formata u istocnoj Evropi. "Dodju vremena" da je amateri ' tranzitori' ( ukljucujuci "vodjsvo" PKBa) tretiraju obicnom fabrikom sa obicnom tehnologijom ne znajuci da se litar mleka iz PKBa kroz sladoled visestruko efektuira. "Agrokor" je 'druga prica' ; bitna je prva prica i onda primenjivani ( 1980.-te) najsavremeniji standardi rada u istrazivanjima, marketingu i razvoju u jednoj proizvodnoj firmi.

Све је то резултат одсуства контроле, монополистичког понашања трговаца, слабости произвођача , неодговорности банака и низа других разлога. Ко се све није обогатио на сличан начин. Купиш фирму багатела, дигнеш кредит код банке па за тај новац на оример градиш станове у женеви, а предузеће које си купио нека мисли како ће вратити дугове банци. Трговци уцењују произвођаче, даћеш ми робу на одгођено плаћање, толико и толико иначе не купујем. Како се готово сви трговци понашају на сличан начин ( то значи да конкуренција не постоји већ монопол) произвођачи робу дају на почек, кредитирајући тако трговце. Но не ради се само о кредитирању трговаца већ постоји велика могућност да дуг никада и не плате. Тако су на рачун опљачканих произвођача многи стекли огромна богатства, а многи од произвођача су на крају банкротирали и отишли у стечај. Агрокор је могао све то да чини и да пљачка разне фирме и ко зна где односи новац.