Србија увезла струју за 42 милиона евра

По којој цени је ЕПС плаћао увезене киловате? У првом кварталу просечна цена куповине електричне енергије била је 49,64 евра по мегават сату, објашњавају. Истовремено, просечна цена на мађарској берзи у истом периоду износила је 58,25 евра.

У јануару су увезени киловати били скупљи и ЕПС их је плаћао по цени од 53,9 евра по мегават часу. Из овог предузећа истичу да је у то време на мађарској берзи електрична енергија коштала 81,25 евра.

Александар Вучић, премијер Србије, недавно је, гостујући на једној телевизији, изјавио да имамо проблеме у производњи угља, не знамо када ће се завршити „Костолац”, имамо проблема са клизиштима, нисмо направили нове откривке. Са друге стране, у ЕПС-у тврде да се производња угља и електричне енергије одвија стабилно и у складу са планом.

На нешто мању производњу, кажу у ЕПС-у, утицао је искључиво дуготрајни ледени талас током јануара који је отежавао довоз угља са колубарских копова у обреновачке термоелектране. Производња угља и електричне енергије се, међутим, одвија стабилно и у складу са планом, истичу.

За прва два месеца ове године на коповима „Колубаре” и „Костолца” произведено је скоро седам милиона тона угља, што је у потпуности у складу са планираним количинама, објашњавају у овој компанији. ЕПС је у фебруару 2017. године произвео 3.052 гигават часа електричне енергије, што је 1,8 одсто мање од плана. Производња електричне енергије у фебруару 2017. остварена је у складу са расположивом примарном енергијом (вода и угаљ).

Истовремено, у јануару су термо капацитети ЕПС-а произвели 0,7 одсто више од плана, а потрошња електричне енергије била је 10 процената већа у односу на потрошњу у јануару 2016. године, објашњавају у овој компанији.

Што се тиче финансијских показатеља, прелиминарни финансијски резултат ЕПС-а за 2016. годину, пре књижења процене имовине, јесте добит од 17,3 милијарде динара и то је резултат предузетих мера финансијске консолидације.

У овој компанији кажу да су уштедама у 2016. години допринели повећање ефикасности и боља организација.

– Уз централизацију набавки, трошкови материјала смањени су за 1,1 милијарду динара, трошкови горива за 1,2 милијарде динара, а трошкови одржавања за 7,7 милијарди динара у односу на планиране. За 1,5 милијарди динара мањи су трошкови репрезентације, закупнина, осигурања, ПТТ трошкови – набрајали су у ЕПС-у.

Фискални савет, са друге стране, одавно је ову компанију назвао нагазном мином јавних финансија. Реформе, како тврде, готово да нису ни почеле, дугови су велики, а инвестиције недовољне. И премијер Александар Вучић је недавно истакао како је стање у ЕПС-у много горе него што то мисли Фискални савет. А Савет о овој компанији никада није имао лепо мишљење, казао је недавно премијер.

У ЕПС-у, са друге стране подсећају и колики је њихов допринос државној каси Србије. Само у току 2016. године ова компанија је у буџет уплатила 87,4 милијарде динара по разним основама. То је 8,5 одсто укупних прихода републичке касе, додају.

– Само на разлици између увоза и извоза електричне енергије ЕПС је остварио добит од 64,5 милиона евра, проценат наплате је све бољи и виде се ефекти мера Владе Србије – истичу у ЕПС-у.

У 2016. години забележен је проценат наплате од 95,2 одсто. Губици електричне енергије смањени су са 14,02 одсто из 2015. године на 12,94 одсто у 2016. и остварено је додатних 836 милиона динара уштеде у односу на план, кажу у овом предузећу.

Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора „Електропривреде Србије”, каже, да су сви проблеми у пословању овог јавног предузећа предочени премијеру у писму које му је достављено још пре избора, али, одговора нема.

– Не очекујем да ће нас ико и позвати на разговор пре него ли се изабере нови премијер. Чињеница је да ЕПС има проблема. То најбоље зна руководство куће. Није ни тајна да ЕПС-у треба помоћ државе, јер је она власник. С друге стране, некада се ове приче пласирају и тенденциозно, да би се ЕПС продао за мале паре – каже Ковачевић.

Проблем са смањеном производњом струје у прва два месеца објашњава тиме што је дошло до пукотина у „Колубари” које су утицале на смањења производње угља, али је, срећом, све брзо санирано.

ЕПС-у ће, истиче, недостајати струје све док не заврши градњу новог блока у „Костолцу” од око 350 мегавата који гради с Кинезима, одакле ће се будуће добијати око три милиона тона угља. Само у тим околностима ЕПС може да производи онолико струје колике су домаће потребе.

Ковачевић: У ЕПС-у 4.800 прекобројних

– Радници напуштају ЕПС због смањења трошкова и рационализације пословања – каже Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ове компаније.

– У наредне три године планирано је да ово јавно предузеће напусти око 4.800 радника. С друге стране, влада је донела одлуку да нови радници не смеју да се запошљавају. И сада постоје рупе у појединим производним процесима, што је велики проблем. Осим тога, ЕПС је у државну касу убацио око 85 милијарди динара, с тим што се ту налази и део пара које су биле предвиђене за инвестиције и за ремонте. Сада тих пара за нова улагања нема довољно – каже он.

– Нико, додаје, с друге стране не прича колико ЕПС има ненаплаћених дуговања. Да је морао да се опрости рачун за струју „Железари Смедерево”, „РТБ Бору”, „Железницама”.

– Ко ће то да плати? Тај угаљ и ту струју је ЕПС произвео, а онда је решено да се ти дугови отпишу, па је сада ЕПС опет крив за лоше резултате – закључује Ковачевић.