Немоћни не би преживели
Око 426.000 пензионера сваког месеца с нестрпљењем ишчекује поштара да им на врата донесе пензију, а многи од њих не одобравају најаве надлежних да би исплата пензија на руке могла да буде укинута. Тако се барем могло чути на недавно одржаном Бизнис форуму на Копаонику када је обзнањено да се из државне касе за овакав облик исплате за много мање пензионера годишње издвоји знатно више новца, него за оне који чек примају посредством рачуна.
Државу тако годишње кошта 811 милиона динара када за око 425.000 пензионера чекове исплаћује на кућну адресу, поручио је тада Владан Манић, посебни саветник министра за рад.
Нешто касније, његов „шеф” Александар Вулин, министар за рад и запошљавање, поручио је, међутим, да ће сви пензионери у Србији који пензије примају на кућну адресу, новац и даље добијати на исти начин, а ниједно пензијско право неће им бити умањено.
Невенка Трбовић (65)
– Сигурна сам да је боље примати пензију преко текућег рачуна него на руке. Пензионери тада имају више могућности за плаћање. Имамо дозвољени минус, чекове, можемо да пазаримо белу технику на задњи чек... Обашка то што се осећамо сигурније, јер нико не може да нас опљачка. Ипак нисам за укидање могућности исплате пензија на кућну адресу. То би онда значило да немоћни неће моћи да преживе.
Никола Ђукић (89)
– Поштар ми је у кућу долазио пуних 36 година. Новац сам подизао у банци једино за време хиперинфлације. Та традиција се преломила пре две године када сам овластио кћерку да уместо мене подиже пензију у пошти. Њој је тако одговарало, па сам јој изашао у сусрет. За нас баш старе људе ипак је боље да пензију примамо на руке, јер тако можемо и да се испричамо са поштаром који је део наших живота.
Свјетлана Грбић (70)
– Већ 14 година пензију примам у банци, и то не бих мењала. Досад нисам имала проблема у исплати, једино што се понекад направи велики ред, а то зна да умори. Једино се плашим да не изгубим платну картицу, па зато пазим шта радим. Свакако не бих волела да новац примам на руке, јер ми се чини да бих га брже и потрошила. Тако је било својевремено када сам радила. Све што сам добијала у коверти, убрзо би нестало.
Олга Кнежевић (77)
– Срећна сам што сам здрава и што не морам да чекам поштара да ми донесе пензију сваког месеца. Чула сам да се неки из власти буне како би требало да се укине та погодност за немоћне и неспособне, али мислим да је то ипак добра ствар за ту одређену групу старих. Ионако они нису већина. Мени свакако одговара да се прошетам до банке и подигнем свој месечни износ. То је за мене вид рекреације.
Мира Павлица (66)
– Откако су се појавили чекови, ја своју пензију преузимам у „Поштанској штедионици” и то не бих мењала ни за шта. Имам своју картицу, тако да у новчанику никада не морам да имам готовину. То ми и највише одговара, јер сам већ двапут била на мети пљачкаша. Зато ми се не свиђа идеја да ми неко пензију доноси на кућну адресу. То је неко давно прошло време и ионако више није тренд у свету.
Мира Узелац (72)
– Исплата на кућни праг је прихватљива само за оне непокретне и изузетно старе особе или оне о којима нема ко да брине. Срећом, ја нисам таква. Сматрам да је безбедније примати пензију преко банке, јер тада пензионер има и мање шансе да буде опљачкан. Једини разлог зашто бих евентуално пожелела да примам чекове код куће јесте да избегнем стајање у реду или лоше време напољу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


