Немцима пао камен са срца

Чак је и берзански индекс Дакс, који представља вредност 30 највећих немачких компанија на Франкфуртској берзи, скочио два одсто, при чему је и вредност евра скочила за 1,3 одсто. А то што се Макрон залаже за реформу ЕУ али и саме Француске – од њеног тржишта рада и социјалних давања, преко преласка на коришћење обновљивих извора енергије, до смањења пореза за корпорације и више могућности за компаније испреговарају дужу радну недељу – мало је рећи да изазива симпатије код Немаца. То је било очигледно и када се у недељу увече немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел јавио у телевизијском укључењу из далеког Амана, одакле није крио задовољство Макроновим вођством.

Иако је Макрон нескривени љубимац чак и дела немачке опозиције, немачки званичници су се трудили да протеклих недеља не истичу своју подршку како то не би имало супротан ефекат на Французе. Било је уочљиво одсуство реакције на Макронову оштру критику немачког трговинског суфицита, када је пре неколико дана у интервјуу за немачку медијску групу „Функе” рекао да Немачка мора да схвати да „њена економска снага у садашњој форми није прихватљива”.

„То није добро ни за њихове економије (чланица еврозоне) нити за саму еврозону. Мора доћи до уравнотежења”, рекао је он, што је, како се може сазнати у дипломатским круговима у Берлину, схваћено као његов покушај да се дистанцира од Немачке како би избегао да му то нашкоди у изборној трци.

И канцеларка Ангела Меркел не заборавља колико проблематични могу бити њени покушаји да се утиче на француске изборе. Када је пре пет година пред други круг председничких избора јасно подржала Николу Саркозија, то је заправо дало ветар у леђа његовом противкандидату Франсоа Оланду. Због тога ће се наредне две недеље најверовантије трудити свим снагама да буде неутрална.

Њен портпарол је на „Твитеру” саопштио да је „добро што је Емануел Макрон био успешан са својим курсом снажне ЕУ и социјалне тржишне економије”, пожелевши притом „све најбоље у наредне две недеље”.

Већ у првим реакцијама је јасно да настојања да буду неутрални неће бити лака немачким социјалдемократама (СПД), нарочито Габријелу који сматра Макрона својим пријатељем и са којим је блиско сарађивао док су били министри економија две земље. Они су у јуну 2015. предложили реформу еврозоне у којој би она добила јединствени буџет, сопственог комесара за финансија, моћ да одређује порезе и задужује се, потом заједнички монтарни фонд као и посебну организацију и представљање унутар Европског парламента (ЕП). Заправо еврозона би постала супердржава, а њене чланице би отишле много дубље у европске интеграције од осталих чланица ЕУ, чиме би се само ојачао концепт „ЕУ у више брзина”.

Ништа мање одушевљен од Габријела није ни нови шеф СПД-a и њен канцеларски кандидат Мартин Шулц.

„Све демократе у Француској морају сада да се уједине, тако да он (Макрон), а не националиста постане председник”, истакао је Шулц, додајући да ће радо сарађивати са Макроном. „И онда ми можемо – он као председник Француске и ја као канцелар Савезне Републике Немачке – да почнемо реформисање Европске уније на основу ојачане немачко-француске сарадње.”

И док се Шулц прерано види у канцеларској фотељи, Меркеловој засигурно прија што Макрон обећава структуралне реформе у Француској, што се залаже за отворено тржиште, учвршћивање еврозоне, али и што је отворено хвалио њену избегличку политику канцеларке. Не чуди стога што га већ сматрају „мезимчетом ЕУ”, који ужива неподељену подршку Немаца.