Цариници за три месеца одузели 400.000 евра

Током прошле године откривено је 3.732.734 евра, док је 2015. на граници задржано 4.711.638 евра.

Неки путници оклевају да пријаве велике суме девиза страхујући за своју безбедност. Међутим, у царини кажу да је поверљивост података које дају – загарантована. Свако има право да приликом пријављивања новца замоли цариника за максималну дискрецију.

„Унос новца у Србију је слободан, што значи да свако може унети колико год жели, али ако је реч о суми изнад 10.000 евра (у динарима или другој страној валути), дужност је да то пријави. Онај ко има толико новца треба да пита цариника и да попуни образац пријаве преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе”, објашњава у разговору за „Политику” Соња Лазаревић, помоћник директора у Сектору за контролу примене прописа Управе царина.

Овај образац доступан је сваком путнику, како на уласку, тако и на изласку из земље. Важно је да се образац попуни, јер уколико касније са неутрошеним делом новца (више од 10.000 евра) путник буде желео да изађе из земље, а нема потврду да га је претходно унео, ризикује да му новац буде привремено одузет, а против њега покренут прекршајни поступак.

Све чешће се, међутим, упркос многобројним апелима надлежних служби и видно истакнутим обавештењима, дешава да путници крију велике суме евра.

„Тиме крше Закон о девизном пословању и Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма, тако да ми привремено одузимамо тај новац и прекршиоце предајемо суду”, наглашава наша саговорница.

Интересантно је да се посебно турски држављани, који само пролазе кроз Србију на путу до домовине, одлучују да илегално преносе и десет пута веће суме. Тешко је рећи који су им мотиви, јер о томе нерадо говоре. Најчешће се изјашњавају да нису знали да не смеју да носе више од 10.000 евра или да су новац понели како би обавили неки приватни посао.

Економска криза и скок цена племенитих метала обично изазивају нови талас нелегалног преношења девиза и злата.

„Такође, постоји и могућност да се велике суме новца, које се кријумчаре преносе како би се, жаргонски речено – ’опрале’”, закључује Соња Лазаревић.

Новац добијен криминалом, изнудама, инсајдерском трговином, трговином дрогом, илегалним коцкањем и утајом пореза је „прљав”. Треба га „опрати” тако да изгледа као да је добијен легалним путем, како банке и остале финансијске институције које с њим баратају, не би почеле да сумњају у његово порекло.

У протеклих неколико година било је много занимљивих случајева кријумчарења новца, али се по вредности и начину на који је то покушано свакако издваја покушај из децембра 2014. Тада је на Аеродрому „Никола Тесла” 48-годишња путница, са двојним држављанством – Србије и Италије, покушала да се укрца на лет ка Италији носећи у ручном пртљагу готово 800.000 евра.

Један од рекорда у шверцу девиза на нашим границама оборен је пре 13 година, када су цариници у „бе-ем-веу” немачких регистрација открили више од три милиона евра.

У покушају преноса тог новца, ухваћена су два бугарска држављанина, који су пристали да за надокнаду од 10.000 евра аутомобил превезу до Бугарске. Међутим, наши цариници су на Градини открили евре испод тапацирунга у страницама возила, праговима, као и у бочним стубовима. Цео аутомобил био је „филован” девизама у 270 пакета обмотаних пластичном фолијом.

Интересантан случај догодио се и половином 2015. на Аеродрому „Никола Тесла”. У коферу словеначког држављанина, који је дошао на преузимање изгубљеног пртљага, откривено је 390.000 евра. Власник кофера је рекао да је тај новац одавно добио на лутрији.