Carinici za tri meseca oduzeli 400.000 evra

Tokom prošle godine otkriveno je 3.732.734 evra, dok je 2015. na granici zadržano 4.711.638 evra.

Neki putnici oklevaju da prijave velike sume deviza strahujući za svoju bezbednost. Međutim, u carini kažu da je poverljivost podataka koje daju – zagarantovana. Svako ima pravo da prilikom prijavljivanja novca zamoli carinika za maksimalnu diskreciju.

„Unos novca u Srbiju je slobodan, što znači da svako može uneti koliko god želi, ali ako je reč o sumi iznad 10.000 evra (u dinarima ili drugoj stranoj valuti), dužnost je da to prijavi. Onaj ko ima toliko novca treba da pita carinika i da popuni obrazac prijave prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice”, objašnjava u razgovoru za „Politiku” Sonja Lazarević, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu primene propisa Uprave carina.

Ovaj obrazac dostupan je svakom putniku, kako na ulasku, tako i na izlasku iz zemlje. Važno je da se obrazac popuni, jer ukoliko kasnije sa neutrošenim delom novca (više od 10.000 evra) putnik bude želeo da izađe iz zemlje, a nema potvrdu da ga je prethodno uneo, rizikuje da mu novac bude privremeno oduzet, a protiv njega pokrenut prekršajni postupak.

Sve češće se, međutim, uprkos mnogobrojnim apelima nadležnih službi i vidno istaknutim obaveštenjima, dešava da putnici kriju velike sume evra.

„Time krše Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, tako da mi privremeno oduzimamo taj novac i prekršioce predajemo sudu”, naglašava naša sagovornica.

Interesantno je da se posebno turski državljani, koji samo prolaze kroz Srbiju na putu do domovine, odlučuju da ilegalno prenose i deset puta veće sume. Teško je reći koji su im motivi, jer o tome nerado govore. Najčešće se izjašnjavaju da nisu znali da ne smeju da nose više od 10.000 evra ili da su novac poneli kako bi obavili neki privatni posao.

Ekonomska kriza i skok cena plemenitih metala obično izazivaju novi talas nelegalnog prenošenja deviza i zlata.

„Takođe, postoji i mogućnost da se velike sume novca, koje se krijumčare prenose kako bi se, žargonski rečeno – ’oprale’”, zaključuje Sonja Lazarević.

Novac dobijen kriminalom, iznudama, insajderskom trgovinom, trgovinom drogom, ilegalnim kockanjem i utajom poreza je „prljav”. Treba ga „oprati” tako da izgleda kao da je dobijen legalnim putem, kako banke i ostale finansijske institucije koje s njim barataju, ne bi počele da sumnjaju u njegovo poreklo.

U proteklih nekoliko godina bilo je mnogo zanimljivih slučajeva krijumčarenja novca, ali se po vrednosti i načinu na koji je to pokušano svakako izdvaja pokušaj iz decembra 2014. Tada je na Aerodromu „Nikola Tesla” 48-godišnja putnica, sa dvojnim državljanstvom – Srbije i Italije, pokušala da se ukrca na let ka Italiji noseći u ručnom prtljagu gotovo 800.000 evra.

Jedan od rekorda u švercu deviza na našim granicama oboren je pre 13 godina, kada su carinici u „be-em-veu” nemačkih registracija otkrili više od tri miliona evra.

U pokušaju prenosa tog novca, uhvaćena su dva bugarska državljanina, koji su pristali da za nadoknadu od 10.000 evra automobil prevezu do Bugarske. Međutim, naši carinici su na Gradini otkrili evre ispod tapacirunga u stranicama vozila, pragovima, kao i u bočnim stubovima. Ceo automobil bio je „filovan” devizama u 270 paketa obmotanih plastičnom folijom.

Interesantan slučaj dogodio se i polovinom 2015. na Aerodromu „Nikola Tesla”. U koferu slovenačkog državljanina, koji je došao na preuzimanje izgubljenog prtljaga, otkriveno je 390.000 evra. Vlasnik kofera je rekao da je taj novac odavno dobio na lutriji.