Мађарима жути картон због Сороса

Када су у Будимпешти прошлог месеца почеле уличне демонстрације против доношења закона којим се захтева потписивање међувладиног уговора са Мађарском и САД (у овом случају), мађарски премијер Виктор Орбан је рекао да услови под којима функционише овај универзитет нису фер у односу на домаће универзитете. Дипломе овог универзитета признате су и у САД и у Мађарској, а Орбан се тим поводом запитао зашто би Мађарска у подређен положај стављала властите високошколске установе а обезбеђивала нефер предност страном универзитету.

Преговори са представником Стејт департмента су већ вођени у Будимпешти и очигледно је да није постигнут никакав договор о томе како ће овај универзитет убудуће функционисати. У САД, појединим европским државама, делу стручне јавности и на будимпештанским улицама вођена је широка кампања да се универзитет, који је 1991. основао и који финансира милијардер Џорџ Сорос, спасе од новог закона, односно Орбанове владе, за коју кажу да је под руским утицајем одлучила да се обрачуна са невладиним сектором.

Ипак, у расправи која је у Европском парламенту у уторак трајала 40 минута, нико није споменуо Сороса. „Треба ми подршка Европе. Имам подршку у Вашингтону, имам подршку у Берлину, имам подршку у Минхену”, рекао је Игњатијев и закључио да је сада време да добије и подршку Брисела јер у супротном универзитет у Будимпешти можда неће моћи да прими нове студенте од 1. јануара.

Потом је Игњатијев добио и подршку Брисела. А Будимпешта је од ЕУ добила рок од месец дана да отклони спорне препреке. На основу реакције мађарске владе Европска комисија ће онда размотрити даље кораке. Ово је прва етапа у процедури за кршење прописа коју може да покрене ЕК, а чији исход могу да буду и озбиљне финансијске казне за земљу која одбија да се усклади са прописима ЕУ. На сајту ЕК је наведено да је до краја 2015. године било покренуто 1.300 правних поступака.

Потпредседник ЕК Валдис Домбровскис је саопштио да је ова институција упутила „формално обавештење” Орбановој влади, што је први корак у правној процедуру, која је, како је он окарактерисао, заснована на „дубинској правној процени”.

Комисија је већ неколико пута покретала правне процедуре против Орбанове владе. Само годину дана по формирању владе, 2011. то је било због угрожавања слободе медија, следеће године је покренута истрага како би се установило да ли је Мађарска прекршила законе ЕУ о независности правосуђа, банака и институција. Како је навео бриселски портал „Еуобзервер”, неколико процеса је још увек у току, али је већина завршена политичким компромисом.

Иако је посебна комисија истраживала да ли су у Мађарској угрожени демократија и европске вредности, Будимпешта никада није била изложена опасности да се против ње покрене члан 7, који се жаргонски назива „нуклеарна опција”, јер може да заврши суспензијом права гласа те земље. У случају Пољске први пут у историји ЕУ је покренут тај члан.

У медијима блиским бриселској администрацији током последњих годину дана за Мађарску је почео да се употребљава термин „неслободна демократија”. Забринутост администрације изазива и нацрт закона о невладином сектору, одбијање да прими одређени број миграната који су већ ушли у друге државе ЕУ. Орбан им не остаје дужан. Влада је већ почела кампању за парламентарне изборе који ће се одржати идуће године, а одвија се под слоганом „Зауставимо Брисел!”. Његови министри воде отворени вербални рат против невладиних организација иза којих тврде да стоји Сорос, као и иза покушаја да мигранте смести у сваку чланицу ЕУ, чак и против њене воље.

Ипак однос Брисела и Будимпеште није нимало једнозначан. Осим што је Орбана председник Европске комисије Жан-Клод Јункер назвао диктатором, а шеф посланичке групе напредњака у Европском парламенту Жозеф Дол са симпатијама рекао да је он „немогуће дете” које свака породица има, ЕУ је из својих фондова Мађарској дала прво 160 милиона, а потом још 64 милиона евра за ограду која је постављена како мигранти не би улазили у ЕУ.

С друге стране, у Бриселу су већ почели да подржавају невладине организације које у Мађарској траже промену изборног закона, како се не би опет догодило да Орбанова партија Фидес као и 2014. године освоји двотрећинску већину у парламенту.