Mađarima žuti karton zbog Sorosa

Kada su u Budimpešti prošlog meseca počele ulične demonstracije protiv donošenja zakona kojim se zahteva potpisivanje međuvladinog ugovora sa Mađarskom i SAD (u ovom slučaju), mađarski premijer Viktor Orban je rekao da uslovi pod kojima funkcioniše ovaj univerzitet nisu fer u odnosu na domaće univerzitete. Diplome ovog univerziteta priznate su i u SAD i u Mađarskoj, a Orban se tim povodom zapitao zašto bi Mađarska u podređen položaj stavljala vlastite visokoškolske ustanove a obezbeđivala nefer prednost stranom univerzitetu.

Pregovori sa predstavnikom Stejt departmenta su već vođeni u Budimpešti i očigledno je da nije postignut nikakav dogovor o tome kako će ovaj univerzitet ubuduće funkcionisati. U SAD, pojedinim evropskim državama, delu stručne javnosti i na budimpeštanskim ulicama vođena je široka kampanja da se univerzitet, koji je 1991. osnovao i koji finansira milijarder Džordž Soros, spase od novog zakona, odnosno Orbanove vlade, za koju kažu da je pod ruskim uticajem odlučila da se obračuna sa nevladinim sektorom.

Ipak, u raspravi koja je u Evropskom parlamentu u utorak trajala 40 minuta, niko nije spomenuo Sorosa. „Treba mi podrška Evrope. Imam podršku u Vašingtonu, imam podršku u Berlinu, imam podršku u Minhenu”, rekao je Ignjatijev i zaključio da je sada vreme da dobije i podršku Brisela jer u suprotnom univerzitet u Budimpešti možda neće moći da primi nove studente od 1. januara.

Potom je Ignjatijev dobio i podršku Brisela. A Budimpešta je od EU dobila rok od mesec dana da otkloni sporne prepreke. Na osnovu reakcije mađarske vlade Evropska komisija će onda razmotriti dalje korake. Ovo je prva etapa u proceduri za kršenje propisa koju može da pokrene EK, a čiji ishod mogu da budu i ozbiljne finansijske kazne za zemlju koja odbija da se uskladi sa propisima EU. Na sajtu EK je navedeno da je do kraja 2015. godine bilo pokrenuto 1.300 pravnih postupaka.

Potpredsednik EK Valdis Dombrovskis je saopštio da je ova institucija uputila „formalno obaveštenje” Orbanovoj vladi, što je prvi korak u pravnoj proceduru, koja je, kako je on okarakterisao, zasnovana na „dubinskoj pravnoj proceni”.

Komisija je već nekoliko puta pokretala pravne procedure protiv Orbanove vlade. Samo godinu dana po formiranju vlade, 2011. to je bilo zbog ugrožavanja slobode medija, sledeće godine je pokrenuta istraga kako bi se ustanovilo da li je Mađarska prekršila zakone EU o nezavisnosti pravosuđa, banaka i institucija. Kako je naveo briselski portal „Euobzerver”, nekoliko procesa je još uvek u toku, ali je većina završena političkim kompromisom.

Iako je posebna komisija istraživala da li su u Mađarskoj ugroženi demokratija i evropske vrednosti, Budimpešta nikada nije bila izložena opasnosti da se protiv nje pokrene član 7, koji se žargonski naziva „nuklearna opcija”, jer može da završi suspenzijom prava glasa te zemlje. U slučaju Poljske prvi put u istoriji EU je pokrenut taj član.

U medijima bliskim briselskoj administraciji tokom poslednjih godinu dana za Mađarsku je počeo da se upotrebljava termin „neslobodna demokratija”. Zabrinutost administracije izaziva i nacrt zakona o nevladinom sektoru, odbijanje da primi određeni broj migranata koji su već ušli u druge države EU. Orban im ne ostaje dužan. Vlada je već počela kampanju za parlamentarne izbore koji će se održati iduće godine, a odvija se pod sloganom „Zaustavimo Brisel!”. Njegovi ministri vode otvoreni verbalni rat protiv nevladinih organizacija iza kojih tvrde da stoji Soros, kao i iza pokušaja da migrante smesti u svaku članicu EU, čak i protiv njene volje.

Ipak odnos Brisela i Budimpešte nije nimalo jednoznačan. Osim što je Orbana predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nazvao diktatorom, a šef poslaničke grupe naprednjaka u Evropskom parlamentu Žozef Dol sa simpatijama rekao da je on „nemoguće dete” koje svaka porodica ima, EU je iz svojih fondova Mađarskoj dala prvo 160 miliona, a potom još 64 miliona evra za ogradu koja je postavljena kako migranti ne bi ulazili u EU.

S druge strane, u Briselu su već počeli da podržavaju nevladine organizacije koje u Mađarskoj traže promenu izbornog zakona, kako se ne bi opet dogodilo da Orbanova partija Fides kao i 2014. godine osvoji dvotrećinsku većinu u parlamentu.