Кина прави „армију светске класе”

Нови, други носач авиона који је Пекинг сада и званично представио више личи на плод дугорочне стратегије војне реорганизације и, унутар ње, јачања морнаричке моћи државе која свој успон ка позицији најмоћније планетарне привреде намерава да прати изградњом, како је пре око недељу дана рекао кинески председник Си Ђинпинг, „армије светске класе”.

Тако је најбројнија војска добила још један носач авиона, први домаће производње, који је, премда већ неко време повремено плови, у Далијану и формално поринут, уз слављеничку боцу шампањца размрскану о његов прамац, управо у тренутку максимално заоштрене напетости између кинеског суседа и штићеника Пјонгјанга и ривала Вашингтона. Још крајем прошле године тај носач се придружио војним вежбама у Јужном кинеском мору у време када су Доналд Трамп и његови људи упућивали злослутне поруке Пекингу. Међу њима је било и двапут изречено упозорење да ће Кини ускратити приступ вештачким острвима које је подигла у тим водама како би, наспрам осталих држава региона које на њих полажу право, обезбедила своје господарење подручјем богатим нафтом и гасом и важним за глобалну трговину, јер представља коридор кроз који се бродовима годишње пренесе роба вредна пет билиона долара. Утолико је Јужно кинеско море питање које и за САД надмашује рутинску подршку савезничким државама из тог региона.

Корак у одмеравању двеју велесила на дуже стазе, за које је криза око севернокорејског нуклеарног арсенала можда тек згодан изговор, начинила је и Америка почевши размештање противваздушног система ТХААД у Јужној Кореји, упркос поновљеним приговорима Кине, чије је министарство спољних послова, преноси Ројтерс, затражило његово повлачење. Пекинг је незадовољан тиме што ће радари ТХААД-а, званично допремљени само зато да би спречили атомске бомбе евентуално лансиране са севера полуострва, наводно бити способни да надзиру и кинеску територију. Тај систем је, према ранијим најавама, требало да постане оперативан до краја године, али данас је саопштено да ће бити у погону већ за неколико дана.

Тиме би САД стекле још једну предност у ваздуху, али Кина намерава да јој макар делимично парира покретљивошћу своје ратне авијације помоћу носача авиона, чиме би смањила, и то можда тачно упола, и један аспект америчке превласти на светским морима. Према кинеским медијима, за које се верује да су под пресудним утицајем тамошњих власти и да повремено незванично преносе њене ставове, Кини је неопходно да има макар шест носача авиона, док Америка већ има десет и планира да направи још два.

Раније је објављено да је Пекинг почео конструкцију још једног носача, али се сада, како је пренела Ал Џазира, верује да се граде барем два, ако не и четири носача. За њих се очекује да ће бити двоструко тежи од овог поринутог: дакле, око 100.000 тона, што је величина ближа америчкој класи „Нимиц” него совјетским размерама и технологији на коју се ослањају носачи којима Пекинг тренутно располаже. Носач чији је завршетак прослављен, након додатних тестова и наоружавања, постаће потпуно оперативан за три године.

На једној равни морнаричког арсенала САД су наводно већ у подређеном положају у односу на Кину. Ако то није било дизање панике како би се обезбедило одобрење за још више новца у буџету Пентагона, у америчком Конгресу је пре две године речено како је Кина претекла Америку по броју подморница, укључив и оних које могу понети нуклеарно оружје. Процењивало се да је Пекинг већ тада имао десетак подморница више од обзнањених шездесет, наспрам америчке седамдесет једне.

Још у то време се сматрало да ће најављену реорганизацију армије Кина искористити да би, осим постизања веће мобилности трупа, појачала и флоту носача авиона, подморница и бродова за њихово уништавање. Реорганизација, о којој је председник Си поново говорио ових дана, подразумева и резање броја војника за 300.000, али то неће нашкодити статусу кинеске армије као најмногољудније на свету, јер ће и даље имати око два милиона припадника. То је довољно да било коме одагна помисао на копнену инвазију на Кину: остаје још да та држава обезбеди себи надмоћ и у ратовању ван својих граница.