Kina pravi „armiju svetske klase”

Novi, drugi nosač aviona koji je Peking sada i zvanično predstavio više liči na plod dugoročne strategije vojne reorganizacije i, unutar nje, jačanja mornaričke moći države koja svoj uspon ka poziciji najmoćnije planetarne privrede namerava da prati izgradnjom, kako je pre oko nedelju dana rekao kineski predsednik Si Đinping, „armije svetske klase”.

Tako je najbrojnija vojska dobila još jedan nosač aviona, prvi domaće proizvodnje, koji je, premda već neko vreme povremeno plovi, u Dalijanu i formalno porinut, uz slavljeničku bocu šampanjca razmrskanu o njegov pramac, upravo u trenutku maksimalno zaoštrene napetosti između kineskog suseda i štićenika Pjongjanga i rivala Vašingtona. Još krajem prošle godine taj nosač se pridružio vojnim vežbama u Južnom kineskom moru u vreme kada su Donald Tramp i njegovi ljudi upućivali zloslutne poruke Pekingu. Među njima je bilo i dvaput izrečeno upozorenje da će Kini uskratiti pristup veštačkim ostrvima koje je podigla u tim vodama kako bi, naspram ostalih država regiona koje na njih polažu pravo, obezbedila svoje gospodarenje područjem bogatim naftom i gasom i važnim za globalnu trgovinu, jer predstavlja koridor kroz koji se brodovima godišnje prenese roba vredna pet biliona dolara. Utoliko je Južno kinesko more pitanje koje i za SAD nadmašuje rutinsku podršku savezničkim državama iz tog regiona.

Korak u odmeravanju dveju velesila na duže staze, za koje je kriza oko severnokorejskog nuklearnog arsenala možda tek zgodan izgovor, načinila je i Amerika počevši razmeštanje protivvazdušnog sistema THAAD u Južnoj Koreji, uprkos ponovljenim prigovorima Kine, čije je ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Rojters, zatražilo njegovo povlačenje. Peking je nezadovoljan time što će radari THAAD-a, zvanično dopremljeni samo zato da bi sprečili atomske bombe eventualno lansirane sa severa poluostrva, navodno biti sposobni da nadziru i kinesku teritoriju. Taj sistem je, prema ranijim najavama, trebalo da postane operativan do kraja godine, ali danas je saopšteno da će biti u pogonu već za nekoliko dana.

Time bi SAD stekle još jednu prednost u vazduhu, ali Kina namerava da joj makar delimično parira pokretljivošću svoje ratne avijacije pomoću nosača aviona, čime bi smanjila, i to možda tačno upola, i jedan aspekt američke prevlasti na svetskim morima. Prema kineskim medijima, za koje se veruje da su pod presudnim uticajem tamošnjih vlasti i da povremeno nezvanično prenose njene stavove, Kini je neophodno da ima makar šest nosača aviona, dok Amerika već ima deset i planira da napravi još dva.

Ranije je objavljeno da je Peking počeo konstrukciju još jednog nosača, ali se sada, kako je prenela Al Džazira, veruje da se grade barem dva, ako ne i četiri nosača. Za njih se očekuje da će biti dvostruko teži od ovog porinutog: dakle, oko 100.000 tona, što je veličina bliža američkoj klasi „Nimic” nego sovjetskim razmerama i tehnologiji na koju se oslanjaju nosači kojima Peking trenutno raspolaže. Nosač čiji je završetak proslavljen, nakon dodatnih testova i naoružavanja, postaće potpuno operativan za tri godine.

Na jednoj ravni mornaričkog arsenala SAD su navodno već u podređenom položaju u odnosu na Kinu. Ako to nije bilo dizanje panike kako bi se obezbedilo odobrenje za još više novca u budžetu Pentagona, u američkom Kongresu je pre dve godine rečeno kako je Kina pretekla Ameriku po broju podmornica, uključiv i onih koje mogu poneti nuklearno oružje. Procenjivalo se da je Peking već tada imao desetak podmornica više od obznanjenih šezdeset, naspram američke sedamdeset jedne.

Još u to vreme se smatralo da će najavljenu reorganizaciju armije Kina iskoristiti da bi, osim postizanja veće mobilnosti trupa, pojačala i flotu nosača aviona, podmornica i brodova za njihovo uništavanje. Reorganizacija, o kojoj je predsednik Si ponovo govorio ovih dana, podrazumeva i rezanje broja vojnika za 300.000, ali to neće naškoditi statusu kineske armije kao najmnogoljudnije na svetu, jer će i dalje imati oko dva miliona pripadnika. To je dovoljno da bilo kome odagna pomisao na kopnenu invaziju na Kinu: ostaje još da ta država obezbedi sebi nadmoć i u ratovanju van svojih granica.