Струјни удар на привредни раст
Само четири дана пошто су надлежни из „Електропривреде Србије” у одговору за „Политику” уверавали јавност да је производња угља, и електричне енергије, стабилна и у складу са планом, званична статистика објавила је јуче податке по којима је производња у енергетском сектору у првом тромесечју стрмоглаво пала.
У области снабдевања електричном енергијом, гасом и паром забележен је међугодишњи пад производње од чак 22,9 одсто.
Из ЕПС-а су пре само неколико дана уверавали јавност да је „на нешто мању производњу утицао искључиво дуготрајни ледени талас током јануара који је отежавао довоз угља са колубарских копова у обреновачке термоелектране”.
Међугодишњи пад производње у овом сектору у фебруару износио је 9,8 одсто, што је такође требало да буде знак за узбуну. Како за руководиоце у ЕПС-у, тако и за креаторе економске политике.
Премијер Александар Вучић, истина, констатовао је недавно да нам ове године, када је о привредном расту реч, проблем прави само ЕПС.
„Имамо проблеме у производњи угља, не знамо када ће се завршити ’Костолац’, имамо проблема са клизиштима, нисмо направили нове откривке”, изјавио је недавно премијер.
Озбиљније јавне реакције државе није било.
Ако је мраз кумовао паду производње у јануару, шта се онда догодило у марту кад леденог таласа није било? Уместо да се пад производње из прва два месеца заустави, он је додатно продубљен и питање је где ће стати.
Да није само мраз оборио производњу струје приметио је недавно Стојан Стаменковић, координатор билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ). Како је приметио, ремонти у термоелектранама, мања производња на коповима и слабији квалитет угља, утицали су на овако лош резултат.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да овај пад производње није последица, елементарних непогода нити хаварија.
– Производни капацитети нису смањени, ово је резултат лоше кадровске политике и лошег управљања. Велики пропуст је био то што нису обезбеђене довољне резерве угља и воде, што је све последица лоше организације производње. Кад директор печењаре води ЕПС, ово је резултат. И то поред толико добрих и квалитетних инжењера у тој компанији. То је цена прилично неодговорне кадровске политике, где се партијска лојалност награђује – каже Арсић и додаје да је ЕПС дуго покушавао да прикрије овако лоше резултате.
Овај пад производње у једном од виталних сектора, могао би озбиљно да помрси рачуне премијеру Александру Вучићу који очекује да привредна активност ове године порасте за три одсто. Пад производње од 22,9 одсто могао би да смањи раст БДП-а 0,6 процентних поена.
За кога би ово требало да буде сигнал за узбуну?
Влада Србије је пре само седам дана организовала тематску седницу на којој се расправљало о расту бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Премијер је после седнице, којој су присуствовали и представници Светске банке, истакао да није задовољан растом од три одсто и да су Србији неопходне веће стопе раста. Управо је ЕПС највећи узрок незадовољства председника владе. Како незванично може да се чује о ЕПС-у се много причало на поменутој седници владе.
Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке, каже да је лоша ситуација са временом утицала на све делове економије и да је то лако мерљиво у сектору производње електричне енергије.
– Више од енергетике негативан утицај на привредни раст ове године могли би да имају сектор грађевинарства и пољопривреде. Оно што би, међутим, требало да нас забрине је што падом производње у енергетском сектору аутоматски падају и порески приходи, а расте увоз. То има озбиљнији макроекономски утицај – закључује Шестовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
