Strujni udar na privredni rast

Međugodišnji pad proizvodnje u ovom sektoru u februaru iznosio je 9,8 odsto, što je takođe trebalo da bude znak za uzbunu. Kako za rukovodioce u EPS-u, tako i za kreatore ekonomske politike.

Premijer Aleksandar Vučić, istina, konstatovao je nedavno da nam ove godine, kada je o privrednom rastu reč, problem pravi samo EPS.

„Imamo probleme u proizvodnji uglja, ne znamo kada će se završiti ’Kostolac’, imamo problema sa klizištima, nismo napravili nove otkrivke”, izjavio je nedavno premijer.

Ozbiljnije javne reakcije države nije bilo.

Ako je mraz kumovao padu proizvodnje u januaru, šta se onda dogodilo u martu kad ledenog talasa nije bilo? Umesto da se pad proizvodnje iz prva dva meseca zaustavi, on je dodatno produbljen i pitanje je gde će stati.

Da nije samo mraz oborio proizvodnju struje primetio je nedavno Stojan Stamenković, koordinator biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). Kako je primetio, remonti u termoelektranama, manja proizvodnja na kopovima i slabiji kvalitet uglja, uticali su na ovako loš rezultat.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ovaj pad proizvodnje nije posledica, elementarnih nepogoda niti havarija.

– Proizvodni kapaciteti nisu smanjeni, ovo je rezultat loše kadrovske politike i lošeg upravljanja. Veliki propust je bio to što nisu obezbeđene dovoljne rezerve uglja i vode, što je sve posledica loše organizacije proizvodnje. Kad direktor pečenjare vodi EPS, ovo je rezultat. I to pored toliko dobrih i kvalitetnih inženjera u toj kompaniji. To je cena prilično neodgovorne kadrovske politike, gde se partijska lojalnost nagrađuje – kaže Arsić i dodaje da je EPS dugo pokušavao da prikrije ovako loše rezultate.

Ovaj pad proizvodnje u jednom od vitalnih sektora, mogao bi ozbiljno da pomrsi račune premijeru Aleksandru Vučiću koji očekuje da privredna aktivnost ove godine poraste za tri odsto. Pad proizvodnje od 22,9 odsto mogao bi da smanji rast BDP-a 0,6 procentnih poena.

Za koga bi ovo trebalo da bude signal za uzbunu?

Vlada Srbije je pre samo sedam dana organizovala tematsku sednicu na kojoj se raspravljalo o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Premijer je posle sednice, kojoj su prisustvovali i predstavnici Svetske banke, istakao da nije zadovoljan rastom od tri odsto i da su Srbiji neophodne veće stope rasta. Upravo je EPS najveći uzrok nezadovoljstva predsednika vlade. Kako nezvanično može da se čuje o EPS-u se mnogo pričalo na pomenutoj sednici vlade.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke, kaže da je loša situacija sa vremenom uticala na sve delove ekonomije i da je to lako merljivo u sektoru proizvodnje električne energije.

– Više od energetike negativan uticaj na privredni rast ove godine mogli bi da imaju sektor građevinarstva i poljoprivrede. Ono što bi, međutim, trebalo da nas zabrine je što padom proizvodnje u energetskom sektoru automatski padaju i poreski prihodi, a raste uvoz. To ima ozbiljniji makroekonomski uticaj – zaključuje Šestović.